Клинца угризла змија док је покушао да је ухвати, није му први пут

Дјечак кога зову „малим Стивом Ирвином“: Ко је Краљ Озаркса који голим рукама хвата змије

Има тек 12 година, живи на југу америчке савезне државе Мисури, а снимци на којима хвата змије, пушта их да га уједу и намјерно трпи убоде оса донијели су му стотине хиљада пратилаца и милионске прегледе. На интернету се представља као Краљ Озаркса (King of the Ozarks), док га пратиоци све чешће називају „малим Стивом Ирвином“.

Иза профила @king_of_the_ozarks стоји дјечак по имену Илајџа (Elijah). Презиме и друге приватне податке не објављује, а када је у јуну 2026. о њему писао „Њујорк пост“, имао је 12 година и похађао шести разред. Живи у подручју Озаркса на југу Мисурија, региону познатом по шумама, ријекама и богатом животињском свијету.

Све је почело због невјерице другара

Илајџа није првобитно планирао да постане интернет звијезда. Како је испричао, снимке је почео да објављује зато што му другари нису вјеровали када им је говорио да хвата змије и да су га оне већ уједале.

Убрзо се показало да оно што је њему било готово свакодневица за интернет публику изгледа потпуно невјероватно. На снимцима мирно узима змије у руке, објашњава о којој је врсти ријеч, а понекад им чак намјерно дозвољава да га уједу.

Први пут га је змија случајно ујела када је имао око девет година. Пошто је схватио да га ујед није заболио онолико колико је очекивао, наставио је да хвата змије, а касније је управо од уједа направио један од препознатљивих дијелова својих снимака.

Уједи змија за нове пратиоце

Посебну пажњу привукао је серијом необичних изазова. Током једног од њих обећао је да ће дозволити по један ујед змије за сваких десет нових пратилаца.

Када је за само 24 часа добио око 250 нових пратилаца, то је значило да је, држећи се сопственог правила, дозволио да га змија уједе чак 25 пута.

Ипак, тврди да не хвата змије насумично. Прије него што неку узме у руке, обраћа пажњу на изглед и шаре како би утврдио да није ријеч о отровници. Каже да су му међу болнијим били уједи мидлендске водене змије, чији је бол оцијенио са пет од десет.

На једном од снимака скаче у воду и хвата велику водену змију, док на другом држи сјеверноамеричку црну змију која га потом уједа. Управо комбинација знања о животињама и призора који код већине људи изазивају страх постала је основа његове популарности.

Нису само змије

Илајџа се није зауставио на змијама. Почео је да снима и убоде различитих врста оса, које пинцетом приближава руци и пушта да га убоду, а затим описује колико је убод био болан.

Такви снимци додатно су појачали поређења са чувеним аустралијским природњаком и телевизијским лицем Стивом Ирвином (Steve Irwin). У коментарима су Илајџу почели да називају „малим Стивом Ирвином“, али и „најчвршћим дјететом на свијету“.

Љубав према природи, међутим, није дошла са друштвених мрежа. Илајџа каже да је одрастао у породици која велики дио времена проводи напољу. Његова браћа такође хватају змије, а отац учествује у сличним авантурама. Мајка је знатно опрезнија и, како каже, труди се да га научи да препозна отровне и неотровне врсте.

Од школских другара до милиона прегледа

Колико је брзо профил растао најбоље показују бројке. Када је „Њујорк пост“ почетком јуна објавио причу о њему, Илајџа је имао око 116.000 пратилаца на Инстаграму. Неколико дана касније други извори већ су наводили више од 133.000 пратилаца.

Појединачни снимци далеко су премашили величину самог профила. Подаци које је у септембру индексирао сервис за анализу Инстаграм садржаја „Пикори“ (Pikory) показују да је један његов снимак, на којем показује велику водену змију, достигао око 4,36 милиона прегледа.

Тако је дјечак који је снимањем само желио да докаже другарима да заиста хвата змије за неколико мјесеци постао препознатљиво лице садржаја о дивљим животињама на друштвеним мрежама.

Ипак, и сам упозорава друге да не покушавају да га слијепо опонашају. Посебно наглашава опасност од отровних змија и чињеницу да и убоди инсеката могу бити много опаснији него што неко очекује. Његови снимци зато истовремено привлаче милионе знатижељних гледалаца и отварају питање гдје престаје интересовање за природу, а почиње ризик који се пред камерама преузима због све већег броја прегледа.