Које двије намирнице су људи користили прије 8.000 година?

Најстарији докази о узгоју хљебне пшенице

Крајем априла, научници су објавили откриће у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences које сврстава југоисточну Грузију, земљу која се налази на граници између Европе и Азије, међу најраније познате регионе за узгој хлебне пшенице. Студија, коју је водио Давид Лордкипанидзе, генерални директор Националног музеја Грузије, са међународним тимом истраживача из Канаде и Израела, идентификовала је физичке доказе о хлебној пшеници на неолитским археолошким локалитетима Гадачрили Гора и Шулаверис Гора. Према ријечима истраживача, ископана зрна пшенице датирана су у период између 5922. и 5747. године прије нове ере, што представља најранији познати физички доказ о постојању ове културе.

Иновативни преци

„Ово је заиста посебно мјесто“, рекао је Лордкипанидзе. „Имамо трагове хљебне пшенице старе 8.000 година, као и доказе о производњи вина из истог периода. Ово је велико научно откриће које показује колико су наши преци били иновативни. Били су међу првим пољопривредницима, а њихово насљеђе нам омогућава да боље разумијемо живот прије 8.000 година.“

Веза која траје 8.000 година

Веза са овим древним хлебом може бити јача него што мислимо. Тим је објаснио да је хљебна пшеница пронађена на овим локалитетима, научно названа *Triticum aestivum*, иста врста која данас чини 95% све пшенице која се конзумира широм свијета. Истраживачи вјерују да је први пут гајена у региону Јужног Кавказа, дајући Грузији поносно 8.000 година старо печење.

„Ово нам пружа доказе да хљебна пшеница потиче са територије Грузије“, рекла је Нана Русишвили из Националног музеја Грузије, која проучава биљни материјал са локалитета више од пет деценија. „Зато је Грузија један од центара припитомљавања хљебне пшенице.“

Хљеб и вино као темељ културе

Оно што ова историјска мјеста чини још значајнијим јесте чињеница да је иста древна популација производила вино у истом периоду. Тим је подсјетио на претходна истраживања која су идентификовала Гадачрили Гору и Шулаверис Гору као нека од најстаријих познатих мјеста за производњу вина на свијету.

„Хљеб и вино су основни елементи људске културе“, рекла је Мелинда Зедер из Националног музеја природне историје Смитсонијана. „Људи овог региона требало би да буду поносни на чињеницу да су њихови преци играли кључну улогу, комбинујући знање, ресурсе и домишљатост како би обликовали рану пољопривреду.“

Кавказ као центар иновација

Налази такође доводе у питање претходну идеју да је Јужни Кавказ био „периферни регион“ који је само апсорбовао иновације у производњи хране, умјесто да их је сам стварао. Како је објаснио Стивен Батјук са Универзитета у Торонту, који је водио археолошка ископавања: „Наше истраживање доводи у питање ту тезу и наглашава да је Кавказ важан регион у коме су настале кључне иновације за развој Блиског истока, а самим тим и нашег начина живота данас.“

Тим планира да настави своја истраживања, посебно у углавном неистраженом региону између Анадолије и Кавказа, гдје вјерују да их чекају нова открића. До тада, сљедећи пут када загризете топлу кифлу док чекате чашу вина у ресторану, запамтите да за то можете захвалити грузијској домишљатости старој 8.000 година.