Мајка је бебу држала у наручју, кад ју је отац отео: 50 година касније, отети дјечак пронашао је свог брата

Њихова прича почела је шоком - када је Питер имао само десет недјеља, отац га је отео из мајчиног наручја кроз прозор воза на станици Престон. Мајка, у невјерици и потпуном очају, никада га више није видјела. Дјечак је одрастао у хранитељској породици, далеко од свог старијег брата, не знајући ништа о свом поријеклу.

Тревор је тада имао тек двије године. Одрастао је у другом свијету, не слутећи да негдје постоји брат који га тражи. Питер је први пут чуо да има брата тек са седам година - и од тада није престао да тражи.

- Тревор ми је у мислима више од 50 година, рекао је данас 58-годишњи Питер, који је постао сликар, отац двије кћерке и дједа четворо унучади.

Послије пола вијека потраге, обратио се екипи емисије Лонг Лост Фемили, британског програма који окупља породице раздвојене годинама. Истражитељи су успјели да пронађу Тревора, данас 61-годишњег столара, који је сазнао да му је мајка, прије смрти 2008. године, понављала:

- Пронађите га. Тражите га.

Када су му јавили да је брат пронађен, Питер је бризнуо у плач. А тренутак сусрета, одржан симболично, баш на мајчин рођендан, био је све оно што су чекали пола вијека.

- Загрлићу га и нећу га пустити. Посјећиваћу га колико год могу - горе, доле, није важно, рекао је кроз сузе.

Њихов сусрет није само прича о изгубљеном дјетињству - већ о истрајности, вјери и љубави која је преживјела све границе. Пола вијека тишине завршило се једним загрљајем који је показао да вријеме може да рани, али не и да уништи оно што је крв спојила.

(Она)