Милијардер купио дио прашуме: Ово није инвестиција у класичном смислу

Вијест је изазвала снажне реакције – од опрезног одобравања еколошких организација до забринутости локалних заједница.

Према ријечима Хакансона, његов циљ није стварање профита, већ очување једног од најкритичнијих екосистема на Земљи.

“Ово није инвестиција у класичном смислу. Ово је покушај да спречимо да Амазон пређе тачку без повратка”, поручио је он.

Зашто је купио Амазон?

Хакансон, који је стекао богатство оснивањем неколико европских финтек компанија, посљедњих година се окренуо филантропији и климатском активизму. Он тврди да је одлучио да купи земљиште након што је његов тим научника упозорио да би дефорастација могла убрзати претварање Амазона у савану.

“Ако владе не могу да реагују довољно брзо, дужност је оних који имају средства да ураде оно што је неопходно”, рекао је додајући да је Амазону сада потребна заштита, не за пет година, не за десет – већ данас.

Шта планира да уради са земљиштем?

Према доступним информацијама које преносе страни медији, Хакансон планира да забрани било какав вид комерцијалне сјече, успостави природне резервате под међународним надзором, финансира патроле за спречавање илегалне експлоатације, укључи локалне заједнице у еколошке програме.

“Ово неће бити приватни парк. Ово ће бити заједничко добро човјечанства, само под мојом привременом бригом”, изјавио је за шведски дневник “Dagens Nyheter”.

Реакције еколога и локалних заједница

Еколошке организације поздравиле су намјеру, али уз резерву. Амазонски савез за природну заштиту саопштио је да је “позитивно што се појављује приватни инвеститор који жели да сачува шуму”, али да “ниједан приватни власник не смије да замијени улогу државе и официјалних институција”.

Лидери неких домородачких заједница изразили су забринутост.

“Наш страх је да ће одлуке о нашој земљи доносити неко ко живи 10.000 километара далеко”, изјавио је Матеус Караиба, представник једне од локалних амишанских група.

Глобална дебата о приватизацији природе

Ова куповина поново је покренула питање да ли је приватизација природних добара прихватљива стратегија заштите. Док једни тврде да богати филантропи могу да д‌јелују брже од држава, други упозоравају да се природна богатства не смију претварати у приватне “територије за спасавање”.

Хакансон остаје при свом ставу.

“Ако желимо да наша деца имају кисеоник, морамо да престанемо да мислимо у традиционалним оквирима. Моја куповина није идеална – али је боља од нечињења”, рекао је он, преноси Политика.