Село у којем се говори ''турски'', није у Турској, а крсти са три прста

Управо је ово необично мјесто привукло пажњу бројних путника, међу којима је и екипа популарног јутјуб канала "Приче са друма", која је посјетила село Бешалма, једно од најпознатијих мјеста у Гагаузији.

Православни Турци

Многи Гагаузе називају "православним Турцима", али њихова историја далеко је сложенија од тог кратког описа.

Здравље

Како функционише нова апликација Е-превенција и шта доноси пацијентима?

Према најприхваћенијим историјским теоријама, Гагаузи потичу од туркијских народа који су се још у средњем вијеку населили на Балкану. Током вијекова задржали су свој језик из огранка турских језика, али су прихватили православно хришћанство, по чему се разликују од већине других туркијских народа.

Њихово поријекло и данас је предмет научних расправа, а постоји више од двадесет различитих теорија о њиховом настанку. Ипак, већина истраживача сматра да су њихове коријене обликовале миграције туркијских племена кроз Балкан и подручје Црног мора.

Једна од прича која се преноси међу Гагаузима говори да су њихови преци прије око два вијека напустили Балкан како би сачували своју вјеру.

"Њихови преци су прије 200 година спаковали све што су имали и побјегли с Балкана и то практично од сопственог народа. Док је Османско царство ширило ислам, они су одлучили да по сваку цијену сачувају хришћанство. Та одлука их је одвела право у далеко и непознату степу", наводи екипа канала "Приче са друма" у свом путопису.

Крсте се са три прста

Историчари наводе да су се веће групе Гагауза почетком 19. вијека, након руско-турских ратова, преселиле из данашње Бугарске и Добруџе у тадашњу Бесарабију, гдје им је Руско Царство додијелило земљу за насељавање. Управо на том простору настала су бројна села у којима и данас чине већинско становништво.

Једно од њих је Бешалма, село основано крајем 18. вијека, које се сматра једним од културних центара Гагауза. Данас готово сви његови становници припадају овом народу, а мјесто је познато по очувању традиционалне архитектуре, обичаја, народних ношњи и језика.

Друштво

Иновативни концепт воћара из Рамића одушевио и мале и велике

Иако говоре гагаушки, језик из огранка турских језика који је веома сличан турском, Гагаузи су по вјероисповијести православци. У Гагаузији су службени језици гагаушки, румунски и руски, а руски је у свакодневном животу веома заступљен због насљеђа из совјетског периода.

Њихов идентитет често изазива знатижељу управо због споја двије традиције које се на први поглед чине неспојивим, односно туркијског језика и православне вјере. У њиховим домовима могу се видјети православне иконе, славе Божић и Васкрс по православном календару, док истовремено његују језик и дио културне баштине који их повезује с другим туркијским народима.