Тајна четири народна обичаја: Зашто куцамо у дрво и дувамо свјећице?

Овај обичај потиче из веома старих вјеровања у којима је дрвеће повезивано са заштитом и натприродним силама. Додиривање дрвета тако је временом постало симболичан начин да се лоша срећа држи подаље.

И данас многи овај покрет направе аутоматски, чак и када не сматрају себе сујевјернима.

Дување свјећица за испуњење рођенданске жеље

Рођендан готово да је незамислив без торте и свјећица.

Прије него што их угасимо, замислимо жељу, а према познатом вјеровању она ће се остварити ако успијемо да једним дахом угасимо све свећице.

Свијеће су кроз историју биле повезиване са молитвама, жељама и заштитом, па је овај обичај временом постао дио рођенданске традиције коју данас прихватамо као нешто сасвим нормално.

Новчић у фонтани

Бацање новчића у фонтану још један је ритуал којем се многи окрећу када желе да им се оствари жеља. Обичај има коријене у старим традицијама даривања воде и извора, који су за људе представљали извор живота.

Данас је ритуал једноставан - новчић се баци у воду, замисли се жеља и настави даље.

Ипак, многи ће признати да им је тешко да прођу поред фонтане, а да барем једном не окушају срећу.

Фраза која увијек иде након кијања

Када неко кине, готово инстинктивно кажемо „наздравље“. Овај обичај има много озбиљнију прошлост него што се на први поглед чини.

У неким старим вјеровањима кијање се повезивало са болешћу, па чак и опасношћу по живот. Због тога је жеља за здрављем требало да буде својеврсна заштита особе која је кинула.

Иако данас ову ријеч изговарамо из учтивости, обичај је опстао као један од најпрепознатљивијих ритуала из свакодневног живота, преноси 24седам.