"Заказали смак свијета", а датум је веома близу: Опет се прича о "крају"

Датум потиче из научног рада објављеног 1960. године, у којем су физичари математички покушали да израчунају шта би се догодило када би тадашњи тренд раста свјетске популације наставили да преносе у будућност.

Њихов прорачун водио је ка тачки у којој би математичка крива „отишла у бесконачност“. Та тачка добила је веома конкретну ознаку: петак, 13. новембар 2026. године.

Наравно, Земља тог дана неће одједном остати без људи нити ће се догодити било каква физичка катастрофа. Проблем је у томе што математичка формула није могла заувијек да описује стварни свијет.

Како је настао „датум краја свијета“

Почетком шездесетих година страх од пренасељености планете био је веома другачији од данашњих демографских брига.

Аутори рада узели су процјене броја људи на Земљи из претходних вијекова и покушали да их представе математичком кривом. Она је показивала све бржи раст популације, а затим су је продужили у будућност.

Када се таква крива настави довољно дуго, долази до математичке сингуларности. То је тачка у којој формула даје бесконачну вриједност и престаје да има смислен опис стварног свијета.

У њиховом прорачуну та тачка налазила се управо у новембру 2026. године, уз процијењену грешку од неколико година. Сам датум 13. новембар највјероватније није имао никакав научни значај. Према каснијим објашњењима, био је повезан са рођенданом једног од аутора.

Другим ријечима, научници нису тврдили да ће једног дана милијарде људи физички нестати или да ће планета експлодирати. Показали су шта се догађа када се један веома брз тренд математички настави без краја.

Постоји чак и апсурднији детаљ. Када би се иста формула продужила уназад кроз вријеме, дала би резултат према којем би се први човјек појавио прије више стотина милијарди година, што је далеко старије од самог Универзума.

То је управо показало колико је такву криву бесмислено продужавати изван података на којима је заснована.

Данас је слика потпуно другачија

Проблем са старим прорачуном постао је очигледан када се промијенио сам тренд који су научници посматрали.

Како су се државе индустријализовале и постајале богатије, породице су у просјеку почеле да имају мање дјеце. Стопа рађања наставила је да пада у великом дијелу свијета, док се животни вијек продужавао.

Зато савремене демографске пројекције не воде ка бесконачном броју људи.

Према најновијим процјенама Уједињених нација, свјетска популација је 2024. године износила око 8,2 милијарде људи. УН очекује да ће наставити да расте још неколико деценија и да достигне око 10,3 милијарде средином осамдесетих година овог вијека, након чега би требало постепено да почне да опада.

УН притом процјењује да је вјероватноћа да ће свјетска популација достићи врхунац током овог вијека око 80 одсто. Пројекције обухватају 237 држава и територија и заснивају се на великом броју пописа становништва, евиденција рођених и умрлих и других демографских података.

Зато 13. новембар 2026. године неће бити крај свијета, нити постоји савремена научна прогноза која тај датум повезује са нестанком човјечанства.

Оно што овај стари рад заправо показује много је занимљивије од саме сензационалне приче. Математичка формула може савршено да опише податке које имамо, а да потпуно погријеши када претпоставимо да ће се исти тренд наставити заувијек.

Године 1960. изгледало је да људска популација незаустављиво убрзава. Данас знамо да се демографија промијенила и да свијет иде ка периоду старења и успоравања раста становништва, а не ка бесконачном броју људи.

Дакле, петак, 13. новембар 2026. године заиста постоји у једном старом научном раду. Само што није заказан као крај свијета. То је датум када је једна математичка крива престала да има смисла.

(Телеграф.рс)