Хоћемо ли икада добити вакцину против Алцхајмерове болести? Стручњаци откривају да има наде

Извор:

Курир

20.09.2025

17:19

Коментари:

0
Хоћемо ли икада добити вакцину против Алцхајмерове болести? Стручњаци откривају да има наде

Вакцинација се деценијама користи за превенцију заразних болести, али научници све чешће испитују да ли би могла да помогне и код незаразних обољења, укључујући поједине врсте карцинома. Истраживања су још увијек у раној фази, али питање да ли ће вакцина једног дана моћи да спријечи Алцхајмерову болест све чешће заокупља пажњу.

Како би то могло да функционише?

Класичне вакцине, попут оних против грипа, уносе мали дио вируса у организам, имуни систем га препознаје као страно тијело и ствара одбрамбене ћелије које касније могу да униште прави вирус ако доспје у тијело. Код Алцхајмерове болести проблем нису вируси, већ накупљање молекула попут амилоид-бета и тау протеина у мозгу, који временом оштећују мождане ћелије.

Тренутно је у току девет клиничких испитивања вакцина за Алцхајмерову болест. Сви обухватају пацијенте са благим обликом болести или са предстадијумом, тзв. благим когнитивним оштећењем. Циљ је да се подстакне имуни систем да уклони накупљене наслаге амилоида или тау протеина. Већина вакцина се даје ин‌јекцијама, док једна, коју испитују на Медицинском факултету Универзитета Харвард, користи спреј за нос. Ипак, проћи ће још неколико година прије него што се буде знало да ли ће ова стратегија заиста функционисати.

Разлози за скептичност

Један од разлога за скептичност јесте то што накупљање амилоида и тау протеина почиње деценијама прије него што се појаве први симптоми. Због тога вакцине можда неће бити довољно ефикасне код особа које већ имају развијене тегобе. Срећом, данас постоје нови тестови којима се могу идентификовати млађе особе код којих је процес накупљања протеина тек почео. Вакцинација управо у тој фази теоретски би могла да пружи најбољи ефекат.

Поред тога, постоји и другачији приступ и све је више доказа да одређене инфекције мозга у млађем добу, посебно оне које дуго тињају у ниском интензитету, могу да подстакну прекомјерно стварање амилоид-бета протеина и тиме повећају ризик од Алцхајмерове болести. Ако би вакцине могле да спријече такве инфекције, можда би и ризик од болести био смањен. Такође, развијају се и идеје о терапијама које би смањиле хроничну упалу изазвану тим инфекцијама, чак и без директног уклањања самог узрочника.

Требало би нагласити да је све ово још увијек у домену теорије и да није доказано. Чак и ако се покаже да вакцине дјелују, биће потребне деценије да се то потврди, јер је и сама болест таква, развија се споро и траје дуго. Ипак, с обзиром на разорне последице које оставља, научници сматрају да вриједи покушавати на свим фронтовима.

(Харвард/Курир)

Подијели:

Large banner