Многи осјећају здравствене тегобе због промјене времена: Доктор објаснио шта радити уколико вам позли

Како појашњава, временски и климатски фактори који нас сада највише муче су висока температура, велика влажност ваздуха, нагле промјене времена и падавине.

„Нагле промјене времена, нагле промјене температуре не пријају хроничарима, зато што крвни притисак зависи од крвних судова. Код неких расте због тих наглих промјена, код неких пада. Зашто пада? Зато што организам мора да сачува температуру свог тијела од 36 степени. И како он то ради, а напољу је више од 30 степени? Тако што шири крвне судове, знојимо се, а на тај начин крвни притисак пада“, објашњава докторка за Телеграф

Како истиче, они који имају низак притисак треба да пију што више течности и да једу доста слано, јер со и течност повећавају крвни притисак.

„И, наравно, адекватно облачење. Јер ујутру буде хладније, људи се обуку, послије их мрзи да скину вишак одјеће и шта настаје – долази до прегријавања, може доћи до топлотног удара, а врло често долази и до колапса. Кад је ријеч о колапсу, особа треба да легне са подигнутим ногама, да крв из екстремитета дође до мозга, јер мозак је најосјетљивији људски орган на недостатак кисеоника. И да након тога, кад дође свијести, добије нешто слано – слану воду. Сви тада јуре за неким слаткишима, међутим, не слаткиш, већ само слано“, истиче она.

Промјене времена не пријају ни плућним болесницима јер има доста влаге у ваздуху, па долази до чешћих гушења и напада код астматичара и опструктивних болесника.

„Сем тога, рекли смо да имамо промјене атмосферског притиска. Када се мијења из топлог у хладно, атмосферски притисак напољу је нижи, па долази до притиска свих течности у организму на кожу и поткожно ткиво. Долази до бола у обољелим дијеловима тијела, у синусима, зглобовима. Такође се јављају сензације на ожиљцима од старих операција, јер ожиљак је везивно ткиво које не може да се шири, док се кожа шири под притиском течности“, прича др Обрадовић.

Долази и до главобоље, вртоглавице, а посебно код, како додаје докторка, метеоропата.

„То је оних 30 одсто људи који те промјене много теже проживљавају јер се код њих хормон стреса лучи у већим количинама. Ендорфин, хормон који утиче на праг бола, слабије се лучи, па бол који претходног дана нисмо регистровали сада доживљавамо интензивније“, говори докторка.

Поред временских промјена, ту је и, подсјећа докторка, прољећни умор који може да доведе до тегоба код људи усљед недостатка витамина Д, али и сезонске алергије.

„Мај је један од најинтензивнијих мјесеци за сезонске алергије. Главни кривци су полен трава, посебно ливадске траве, корови и преостали полен дрвећа. Они изазивају алергијски ринитис и конјунктивитис. Још увијек има и ‘маца’ у ваздуху, па су присутне јаке алергијске реакције. Међутим, присутна је и велика група аденовируса, више од 60 врста. Често кажемо ‘прехладио сам се’, али нисмо се прехладили јер смо изашли мокре косе, већ је то само дало вјетар у леђа вирусима који погађају респираторне путеве или изазивају стомачне тегобе – дијареју, мучнину и повраћање. Горњи респираторни путеви доносе температуру, кијавицу и малаксалост. Сада се мијешају алергије, вирусна и бактеријска обољења, па морамо рашчланити шта је примарно. Ту су и ‘репови’ грипа и ковида, којих има у благим симптомима“, објашњава докторка.

Највише ипак пате, хронични болесници и метеоропате, а посебно старија популација.

„Наравно, јер су они у највећем проценту хронични болесници. Али они нас више слушају него млади. Млади воле енергетска пића и кафу. Када треба да уносимо течност, треба да смањимо кафу, јер једна шољица кафе избаци седам шољица течности из организма. Никотин уништава витамин Ц, па пушачи морају унијети шест пута више витамина Ц него непушачи. Једноставно, морамо водити рачуна шта једемо, када се бавимо физичком активношћу, која је неопходна за имунитет, и да не уносимо токсине. Треба да помогнемо организму да преброди ове промјене. И што је врло битно – позитивна енергија. Ми бирамо стрес, а стрес бира болест“, закључила је др Бисерка Обрадовић.