Нада за обољеле од мултипле склерозе: Вјештачка интелигенција је нешто открила

Ново истраживање доноси охрабрујуће вијести за обољеле од мултипле склерозе (МС). Наиме, научници са Универзитета у Бафалу развили су методу која уз помоћ вјештачке интелигенције може да открије оштећења у мозгу која су до сада остајала скривена на стандардним МРИ снимцима.

То би могло да унапреди дијагностику, праћење болести и развој нових терапија, пише британски Дејли Мејл.

Мултипла склероза је хронична аутоимуна болест у којој имуни систем напада мијелинску овојницу нервних влакана, реметећи пренос нервних импулса између мозга и остатка тијела.

Болест може да изазове низ симптома, међу којима су умор, проблеми са видом, слабост мишића, поремећаји равнотеже, утрнулост, као и потешкоће са памћењем и концентрацијом.

Једни од главних показатеља болести су лезије и ожиљци на мозгу и кичменој мождини. Међутим, досадашња магнетна резонанца углавном је могла да прикаже промјене у белој маси мозга, док су лезије у сивој маси, за које се сматра да имају важну улогу у напредовању болести и развоју инвалидитета, остајале готово невидљиве.

У истраживању објављеном у публикацији Communications Медицине тим научника користио је вјештачку интелигенцију. Анализирали су више различитих МРИ снимака истог мозга истовремено.

Алгоритам је успео да препозна веома суптилне разлике које људско око не може да уочи и на снимцима више од 700 особа са мултиплом склерозом идентификовао је више од 11.000 претходно неоткривених лезија у сивој маси.

"Ово откриће могло би да има велики утицај на клиничку праксу. Прецизније праћење промјена у мозгу омогућило би љекарима боље разумијевање тока болести, раније препознавање њеног напредовања, као и објективнију процјену ефикасности постојећих и будућих лијекова", кажу аутори истраживања.

Такође истичу да су хистопатолози већ деценијама на узорцима можданог ткива након смрти доказивали постојање ових лезија, али технологија није омогућавала њихово поуздано откривање код живих пацијената.

Зато је развој вјештачке интелигенције отворио могућност да се те информације први пут искористе у свакодневној медицинској пракси.

Нада обољелима

Иако мултипла склероза и даље нема лијек, посљедњих година биљежи се напредак у развоју терапија које могу да успоре њено напредовање и ублаже симптоме. Ново откриће даје наду да би будуће лијечење могло да буде још ефикасније, јер ће лекари имати знатно јаснији увид у оно што се дешава у мозгу током болести.

Болест се најчешће дијагностикује између 20. и 40. године живота, а сматра се да настаје када имуни систем погрешно напада сопствени централни нервни систем. Иако сама по себи углавном није смртоносна, у узнапредовалим стадијумима може озбиљно да наруши квалитет живота и повећа ризик од компликација.

(б92)