Нова вакцина даје наду обољелима од тумора на мозгу

Туморе мозга тешко је лијечити. Чак и они које је могуће оперисати ријетко могу потпуно да се уклоне хируршким путем. Пацијенти обично примају хемотерапију и радиотерапију. Упркос томе, људи са агресивним туморима често живе највише пет година након постављања дијагнозе.

У студији истраживача из Њемачког центра за истраживање рака, Универзитетског медицинског центра Манхајм, Универзитетске болнице Хајделберг и других истраживачких институција, 33 пацијента су, уз поменуту терапију, додатно примила и вакцину.

Осам година касније, истраживачки тим објавио је резултате дуготрајног праћења у часопису „Нејчер“ (Nature). Постоји и разлог за опрезни оптимизам: 66 одсто људи који су учествовали у студији и даље је било живо након осам година. У 42 одсто случајева тумор се није поновио током тог периода.

Чињеница да се тумор није вратио код великог броја обољелих током тако дугог периода највеће је изненађење за једног од главних аутора студије, Михаела Платена. Он је директор неуролошког одјељења Универзитетске болнице у Манхајму и руководилац истраживачког одјељења у Њемачком центру за истраживање рака.

Вакцина против тумора мозга не спречава рак

Без обзира на то да ли је ријеч о малим богињама, заушкама или ковиду 19, вакцинацију првенствено познајемо као превентивну мјеру намијењену спречавању заразе одређеном болешћу или тренирању нашег имунолошког система како би болест била мање тешка. Ту је ријеч о такозваним превентивним вакцинама.

С друге стране, терапијске вакцине имају за циљ да униште тумор активирањем имунолошког система. У случају терапије коју су развили Платен и његов тим, вакцина циља генску мутацију која се јавља само код одређених тумора мозга. Свих 33 учесника боловало је од астроцитома високог степена.

Вакцина тренира имунолошки систем за борбу против туморских ћелија

Астроцитоми су врста глиома и међу најчешћим су туморима централног нервног система, односно мозга и кичмене мождине. Класификују се у четири степена тежине – од бенигних до веома агресивних. Астроцитоми трећег и четвртог степена дијеле специфичну генску мутацију, која је мета вакцине истраживача.

Тај ген кодира специфични ензим ИДХ1 (IDH1). Генска мутација доводи до замјене специфичног протеинског градивног блока у ИДХ1, стварајући нову протеинску структуру која подстиче бржи раст тумора. Вакцина тренира имунолошки систем да препозна ту протеинску структуру као страну и да је нападне.

Вакцина тестирана у студији активирала је имунолошки систем на два начина: генерисала је Т-ћелије које су директно нападале малигне ћелије и Б-ћелије које су производиле антитијела против тумора. Циљ је, каже Платен, да се „спријечи поновна појава тумора након завршетка лијечења, у овом случају радиохемотерапије“.

Докази о ефикасности још недостају

Улрих Херлингер је директор неуроонкологије у Универзитетској болници у Бону и није био укључен у студију. Рад својих колега види као праву прилику за обољеле.

Астроцитоми високог степена имају „готово стопостотну вјероватноћу да се поново појаве, наставе да расту и на крају постану неизљечиви“, каже Херлингер. Истраживачи не знају узрок таквих тумора.

„Нико не зна зашто то погађа баш ту особу“, каже овај истраживач рака.

То је и разлог због којег му истраживање његовог колеге Михаела Платена улива толику наду.

„Када би било могуће трајно одржати имунолошки систем активним, онда би то већ било повезано са надом у дугорочно сузбијање тумора.“

Велика студија праћења почиње 2027. године

Попут аутора студије Платена, Херлингер такође упозорава на престрого тумачење података.

„Са само 33 пацијента не можете да извучете никакве чврсте закључке.“

Сљедећи корак, каже Херлингер, мора бити контролисано, рандомизовано испитивање.

То се већ планира: пројекат ће почети у марту 2027. године са више од 200 пацијената, најављује Платен.

„Како ствари сада стоје, говоримо о периоду од девет година прије него што заиста будемо имали поуздане резултате студије.“

Тек тада ће постати јасно колико је вакцинација заправо ефикасна и могу ли додатне дозе вакцине додатно да појачају имунолошки одговор.

Ипак, Платен не сматра да је опрезни оптимизам погрешан након резултата тренутне студије. Уосталом, како каже, човјек никада не може превише да се нада.

(Јулија Вергин/Дојче веле)