Опрез: Многи старији од 50 година имају навике које оштећују мозак

Неуролог Рудолф Е. Танзи упозорава да неке рутине и навике могу штетити когнитивним способностима и повећати ризик од неуродегенеративних болести.

Многе од тих навика с временом су постале друштвено прихваћене и сматрају се дијелом уобичајеног начина живота. Управо зато многи не примјећују њихов дугорочни учинак на мозак.

Према Танзију, ово су навике које многи старији од 50 година и даље практују, а које штете здрављу мозга.

Рад дужи од осам сати дневно

Многи људи редовно раде дуже од стандардних осам сати, што може повећати ниво стреса и исцрпљености. Дуготрајни притисак и сједилачки начин живота могу негативно утицати на когнитивно здравље.

Психолог др. Шерие Боург Картер објашњава:

"Изгарање је стање хроничног стреса које доводи до исцрпљености, отуђености и осјећаја неучинковитости".

Стручњаци зато препоручују редовне кратке паузе, кретање и вријеме проведено на отвореном, пише YourTango, преноси Индекс.

Друштвена повученост

Редовни контакт с другим људима важан је за здравље мозга. Социјална изолација повећава психосоцијални стрес и повезује се с већим ризиком од срчаних и неуролошких болести. Усамљеност је такође повезана с већим ризиком од тјескобе, депресије и смањене когнитивне функције.

Хроника

Ужас: Младић унакажен након напада четворице насилника

Др. Танзи наглашава важност смислених односа и редовне комуникације с људима до којих нам је стало.

Превише времена испред екрана

Многи већи дио дана проводе испред екрана, а на исти начин се често и опуштају. Таква навика може нарушити сан, који је кључан за правилно функционисање мозга.

Чак и мањак сна може смањити фокус, будност и концентрацију.

Социјални радник Брок Хансен истиче да се "здрава интеракција с пријатељима" исплати труда те да је дружење у стварном свијету један од најједноставнијих начина заштите когнитивног здравља.

Непрестано форсирање и стална журба

Култура сталне продуктивности и јурњаве за успјехом може довести до хроничног стреса. Такав начин живота додатно оптерећује организам и може негативно утицати на здравље мозга.

Једна је студија показала да кронични стрес и повишен ниво кортизола повећавају осјетљивост на Алцхајмерову болест.