Пробудила се током операције и завршила са деформитетом: За све је крива бубуљица

"То ме је уплашило више него што могу да опишем", присјетила се 46-годишња мајка двоје дјеце догађаја који се догодио још у децембру 2015. године.

"Била сам под јаком седацијом и нисам могла ништа да урадим", рекла је о искуству које је, како каже, прогони и десет година касније.

Кори, из Мадере у Калифорнији у Сједињеним Америчким Државама, тада је била на операцији уклањања базоцелуларног карцинома (BCC) са горње усне, врсте рака коже. Када се пробудила послије операције, окренула се свом супругу од 20 година, Полу, и медицинској сестри и питала да ли су јој усне отечене и велике као код Кајли Џенер.

"Обоје су уздахнули и изгледали као да им је управо угинуо пас", рекла је.

Операција је успјешно уклонила рак, али је Кори, мајци Чарлија (19) и Џека (13), оставила оно што она описује као "деформитет".

"Због деформитета слиним и видим како ме људи гледају. Осјећам се посрамљено и несигурно."

Први знакови рака појавили су се још у двадесетим

Све је почело 2007. године, када је Кори имала само 27 година. Тада је током лијечења проширених вена на њеном листу откривена сумњива промјена. Упућена је на Универзитет у Калифорнији у Сан Франциску, где је укључена у истраживачки програм. Било је потребно чак три операције да би се рак потпуно уклонио.

Те исте године лечена је и од базоцелуларног карцинома на горњој усни, који је тада уклоњен уз минималне ожиљке.

Наизглед безазлена бубуљица која је изазвала панику

Међутим, 2015. године примјетила је нешто што је изгледало као мала ружичаста бубуљица на усни, али је одмах посумњала да је у питању нешто озбиљније.

"Препознала сам је јер је личила на ону коју сам имала на нози. Изгледала је као мала ружичаста бубуљица са ситном бијелом тачком. Покушала сам да је истиснем, али ништа није излазило - бијела тачка је остајала. У року од недјељу дана почела је да личи на мали карфиол."

Занимљивости

Ова 3 знака ће се обогатити овог априла

Пошто је термин код дерматолога могла да добије тек за мјесец дана, каже да је израслина за само двије недјеље нарасла на скоро два и по центиметра на горњој усни.

"Била сам престрављена, знајући колико су ткива морали да уклоне са моје ноге и какво искуство већ имам са овим врстама рака. Била сам очајна, уплашена и пуна кривице и бијеса јер сам мислила да сам сама крива за то. Отишла сам у ординацију да им покажем усну и замолим за ранији термин. „Када су запослени на пријему видјели промјену, убацили су ме исти дан због отказаног термина – оперисана сам већ двије недјеље касније."

Стални страх од нове дијагнозе

Данас, каже, живи у сталном страху да би свака нова промјена на кожи могла бити нови тумор.

"Будим се и провјеравам своје тијело, задржавајући дах, у страху да ћу пронаћи нешто ново. Страх од нове дијагнозе никада заправо не нестаје – само тихо чека у позадини. Мој одраз у огледалу подсјећа ме на оно што сам изгубила. Операције су промијениле моје лице и тијело."

Трауме са операције из 2015. године

Операција из децембра 2015. и даље је прогања.

"Сјећам се да сам се будила током операције и осјећала како ми повлаче кожу са лица - то се догодило више пута. Најгоре је то што сам раније радила у хирургији, баш у тој области, и по њиховим ријечима сам знала да ивице нису чисте јер су стално понављали захват."

Тешки третмани након операције

Од тада је прошла кроз бројне медицинске процедуре - Моусову операцију, замрзавање коже, биопсије, ин‌јекције и свјетлосну терапију. Данас користи и локалну хемотерапијску крему два пута дневно током 14 дана како би се борила против преканцерозних промјена. Тај третман описује као изузетно тежак.

Свијет

Тинејџер оптужен за покушај убиства у средњој школи

"Када сам први пут користила хемотерапијску крему, нисам била спремна на оно што ме чека. На интернету је само једна жена објавила фотографију - изгледало је брутално, али изводљиво с обзиром на оно кроз шта сам пролазила."

Нуспојаве укључују мучнину, главобоље, болове у тијелу, ранице у устима и екстреман умор. Пред крај терапије, каже, кожа јој пуца, крвари и постаје веома болна. Према њеним ријечима, дани одмах након завршетка терапије су најгори и најболнији, а опоравак може трајати и до три недјеље.

Кривица због соларијума и сунчања

Кори признаје да осећа велику кривицу због навика из младости, када је често користила соларијум и ријетко користила заштитни фактор.

"Оно што ме највише мучи је кривица. Знајући да сам опсесивно јурила препланули тен - сунчала се без СПФ-а и користила соларијум. Имам осјећај да сам морала боље да знам и да сам сама себи ово урадила. Некад је тај стид гласнији од саме дијагнозе. Ипак, сваког јутра устајем и суочавам се са тим, чак и када сам уплашена или исцрпљена."

Суочавање са реакцијама људи

Осим болести, тешко јој падају и реакције људи.

"Неки покушавају да буду љубазни па кажу: "Нисам ни примјетио твој ожиљак", иако је очигледно да јесу. Знам да немају лошу намјеру, али имам осјећај да се обоје претварамо. Понекад бих вољела да неко једноставно каже - то је велики ожиљак, али и даље изгледаш сјајно. Искреност ми прија више од присилне утјехе. Најтеже ми је када људи буље – двапут погледају или шапућу. Тада постајем превише свјесна својих ожиљака и подсјетим се свега кроз шта сам прошла. Понекад ми је тешко чак и да изађем из куће."

Подршка породице

Кори каже да јој највећу подршку пружају супруг Пол и њихови синови.

"Третмани хемотерапијском кремом су им најтежи. Када јаучем од бола под тушем, док поново наносим крему или стављам Аквафер или маст против болова, то је тешко сакрити. Видим како се напну када им кажем да ускоро почињем нову терапију. Мој муж је показао природну бригу и дјечаци су то преузели на диван начин. Са њима дијелим дио емоција и реалности - не само да би разумијели колико је важно користити крему за сунце, већ и зато што имамо отворен однос и често разговарамо о осећањима. И њима је то веома тешко."

Порука другима

Данас Кори апелује на људе да редовно проверавају своју кожу и не игноришу необичне промјене.

"Мислим да људи треба да знају да се рак коже не завршава операцијом. Он вас прати. Живи у вашим мислима, у свакодневним навикама, у начину на који гледате своје тијело. Нису то само ожиљци - то су страх, кривица, бол и учење како да живите у тијелу које се промијенило. Али ту је и снага. Ако моја прича наведе макар једну особу да користи СПФ, прегледа кожу или прескочи соларијум, онда све ово има неку сврху," закључила је пише The Sun.