Ови канцери не дају симптоме док болест не узнапредује, једини спас је ако урадите ово, апел је љекара

Када је ријеч о раку плућа, који је водећи узрок смрти међу малигним болестима, потребно је скренути посебну пажњу, будући да се пацијенти углавном јављају тек у одмаклој фази, рани увид у промјене на плућима спасава животе.

"Главни симптоми рака плућа су дуготрајан кашаљ, малаксалост и губитак тежине, а у драматичнијим случајевима и искашљавање крви. Дијагноза се поставља искључиво патохистолошки. Нажалост, било је и пацијената којима смо нашли метастатску форму болести, када не можемо да много тога да учинимо, осим да идемо на дијагнозу и онда на хемотерапију или евентуално на биолошке терапије ",објаснио је раније у подкасту "Здраво са Иваном" др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС.

Малигне болести органа за варење такође се често манифестују кроз симптоме које пацијенти у почетку игноришу или приписују пролазним тегобама. Пуковник проф. др Небојша Манојловић, начелник Клинике за гастроентерологију и хепатологију на Војномедицинској академији, у подкасту "Здраво са Иваном", говорио је о томе како препознати рак желуца и како се пацијенти суочавају са страхом од прегледа.

Рак желуца

"Код карцинома желуца долази до бола у горњем дијелу трбуха, мучнине, повраћања, значајног губитка тежине. То углавном буду неки симптоми, мада нас природа није обдарила тиме да имамо специфичне симптоме за сваку болест, већ имамо ограничен број начина како можемо да испољимо симптоме, а испод тога постоје различити узроци. Када се појави пацијент са неким симптомима, ми кажемо може бити ово или оно, али свакако урадимо одређене процедуре, па након тога закључујемо о чему се ради. Што се тиче страха и доласка код гастроентеролога, некако се људи поделе у двије групе, оне који би претерано долазили да се прегледају и оне који се боје прегледа. Боје се како ће преглед проћи, шта ћемо пронаћи. И једно и друго је мени разумно, јер сасвим је природно у тим моментима видети забринуто лице. То су људске реакције и ми увијек ту покушавамо да охрабримо пацијента", објаснио је проф. др Манојловић.

Проф. др Манојловић је нагласио да су скрининзи намијењени асимптоматским случајевима, људима који у одређеној доби и са породичном историјом болести долазе на преглед без икаквих тегоба, јер се тада може највише учинити. Када је у питању рак дебелог цријева, ситуација са симптомима је специфична.

"Крварење је позитиван фактор када су симптоми у питању, пацијент тада у паници када види крв дође на преглед, и на тај начин ми нађемо болест. Када се болест презентује тихо, када нема симптома, често нам пацијенти долазе са метастазама. Симптоми који указују да пацијент мора бити ендоскопиран су појава крви у столици, измјена ритма пражњења цријева - то може бити и појава пролива, може бити и појава затвора, а губитак у тежини може бити алармантан знак. Постоје методе којима испитујемо о чему се ради, јер може бити само упала", истакао је проф. др Манојловић.

Осврнувши се на карцином панкреаса, професор је нагласио да је он најгори од свих тумора у организму због компликоване дијагностике, а као факторе ризика издвојио је хроничну упалу и фамилијарну агрегацију. За рак желуца ризик представљају исхрана богата сољу и прерађевинама, пушење и хронични гастритис.

Рак јајника

Посебно алармантно стање у женској популацији у Србији изазивају гинеколошки малигнитети. Карцином грлића материце један је од најучесталијих малигних тумора који погађа жене у нашој земљи. Према ријечима стручњака, годишње оболи између 1.300 и 1.500 жена, док на свака 24 сата једна изгуби живот.

Љекари апелују да је превенција изузетно важна и савјетују да је неопходно барем једном годишње отићи на преглед. О томе шта је потребно како бисмо променили овакву црну статистику, говорила је својевремено у podcastu "Здраво са Иваном" др Александра Пикула, начелница одељења за рану детекцију карцинома грлића материце ГАК Народни фронт.

"Ми смо такав народ, кад мислимо да нам не фали ништа, када нас ништа не боли, не идемо љекару. Те подмукле болести могу се развијати 10 до 20 година и тако касно дати симптоме. Зато је важно долазити у размаку на годину дана да би се болест открила на вријеме", истакла је др Пикула.

Слична ситуација са недостатком раних и специфичних симптома прати и рак јајника. Новинарка и чланица Удружења "Проговори", Селена Рибић, успјела је да победи карцином са којим се суочила са само 24 године. Она је говорила о томе како су изгледали њени први симптоми и како болест брзо напредује код младих људи.

"Симптоми су неспецифични. Оно што сам ја имала као симптом, то је нешто што је одувијек било тако, а то су нередовни циклуси. Чекали смо да се некако стабилизује, што у 24 .години и није неки проблем, те нисам имала никакве проблеме осим тога. Уз редовне гинеколошке прегледе ја сам била у реду. Међутим, у новембру сам имала ултразвук, а већ крајем фебруара сам осетила прве симптоме у виду бола у пределу бешике, надимања стомака, тако да сваке промјене које жена осети добро је да реагује. Код младих све брзо напредује, па и ова болест. Убрзо је то надимање стомака прерасло у губитак апетита, а стомак је нарастао тако да сам изгледала као трудница у шестом мјесецу", испричала је Селена у подацасту "Здраво са Иваном".

Суочавање са опасном болешћу у раним двадесетим годинама доноси огромне психолошке и физичке изазове, као и промену животне реалности након оперативних захвата. Селена је говорила о унутрашњој снази која јој је помогла да изабере пут борбе.

"Колико год да су мени лекари говорили можда је циста, ја сам осећала да нешто озбиљно није у реду. Видела сам себе, осјетила сам. Дјеловала сам себи болесно, онда сам саму себе питала зашто баш ја, чиме сам ово заслужила, почела сам да размишљам шта би било да је неко од мојих? Ја то не бих могла да поднесем. Једино што сам могла је да се борим. Схватила сам у том моменту да ја желим да живим, кад ти живот намјести тест у том тренутку или паднеш или се дижеш, то је била нека снага коју сам у себи осјетила, помслила сам 'Није фер, ја ово могу да пробам да побиједим, и даћу све од себе", испричала је она за Телеграф