Ово су најгоре врсте рибе: Штете срцу и дижу холестерол

Звучи укусно; међутим, да ли је риба коју свакодневно једемо заиста богата нутритивним вриједностима и има тако велики утицај на функционисање нашег тијела? Не нужно. Међу најпопуларнијим врстама рибе, доступним у свакој продавници, има оних које не би требало да једемо.

Рибу вриједи јести јер садржи омега-3 киселине, добар је извор витамина Д, Е, А и оних из групе Б, као и минерала. Поред тога, задовољава потребу за протеинима.

Коју врсту рибе треба да једете, а које врсте избјегавати?

Листа оних за које стручњаци препоручују да их укључе у исхрану укључује, између осталог: скушу, харингу, полак, бакалар, лосос, смуђа, сардине и туњевину. Много зависи и од тога одакле долази риба.

Оне са Атлантика или Пацифика су боље јер садрже мање живе. У исто вријеме, према Медонету, одрасла особа би морала да поједе, на примјер, десетак конзерви туњевине да би се отровала овим елементом.

Ствари су мало другачије за будуће мајке и жене које планирају трудноћу. Како савјетују из Института за мајку и дијете, требало би их ограничити само на мршаве и не предаторске рибе из поменутих Атлантског и Тихог океана, као и Сјеверног мора. Чак и мала дјеца треба да једу такву рибу.

А која је најгора врста рибе која може потенцијално угрозити ваше здравље?

Пангасиус – не садржи много омега-3 масних киселина

Када једемо рибу посебно нам је важно да садржи много омега-3 масних киселина. Нажалост, пангасиус их практично не садржи… Ова слатководна риба, деликатног укуса, веома је популарна у Србији. У ствари, пангасиус долази из Вијетнама, гдје се узгаја у ужасним условима. Јединке пангасиуса су све на веома малом подручју, због чега нијесу у стању да се природно размножавају.

У ту сврху, узгајивачи им дају посебне хормонске ињекције (са хорионским гонадотропином) и тове пангасиуса специјалном храном која се састоји од рибљег брашна, соје и касаве.

Какви су ефекти? Сви састојци сумњивог квалитета иду са рибом у наш организам.

Тилапија – подиже лош холестерол

Тилапија је такође азијска слатководна риба. Вјештачки узгајана у резервоарима загађене воде, такође је пуњена хормонима и састојцима који подстичу брзи развој. Тилапија садржи велике количине арахидонске киселине из групе омега-6, чији редовни унос може изазвати упале, срчана обољења и старење ћелија.

Нилски смуђ

Почнимо са чињеницом да нилски смуђ има немасно месо, доста протеина и богат је витамином А. Међутим, осим ових неколико предности (које имају и друге, здравије рибе), садржи врло мало омега-3 масних киселина и има велику количину палмитинске киселине.

Звучи егзотично? Међутим, овај састојак доприноси производњи лошег холестерола (ЛДЛ).

Бутерфиш – садржи опасну киселину

Потврђено је да лептир риба садржи опасну, тешку или непробављиву олеинску киселину (садржи естре воска). Честа конзумација буттерфисха може довести до дијареје, мучнине, па чак и повраћања.

Шкампи – услови узгоја спорни

Услови у масовном узгоју шкампа често су спорни. Поред тога, многи људи заборављају да их очисте прије јела и додају шкампе у јело заједно са муљем у цријевима (видљива танка црна трака на леђима). Иако су шкампи извор протеина, они такође доприносе повећању лошег холестерола.