Први пут на свијету: АИ помогао хирурзима уклонити тумор на мозгу

Хирурзи из болнице Универзитетског колеџа у Лондону навели су да је Хиберт, отац двоје дјеце из Бедфордшира, без овог захвата могао потпуно да изгуби вид. Систем вјештачке интелигенције анализирао је видео-снимак операције у току и савјетовао хируршки тим како да избјегне кључне, али оку невидљиве крвне судове и живце. То им је омогућило да безбједно уклоне знатно већи дио тумора, пише Би-Би-Си (BBC).

„Из перспективе безбједности пацијента, апсолутно видим корист од овакве технологије. У глави немамо никакве путоказе који би љекарима дали такве информације“, рекао је Хиберт.

Тумор откривен након губитка свијести

До прије 18 мјесеци, овај 48-годишњи руководилац службе за кориснике био је потпуно здрав и сваког дана је током паузе за ручак шетао три километра. Управо је током једне такве шетње изгубио свијест и на улици доживио напад.

Преглед мозга открио је бенигни тумор од 11 милиметара на хипофизи, органу величине кликера смјештеном на бази лобање. Та жлијезда лучи кључне хормоне који управљају процесима попут раста, метаболизма, те регулисања крвног притиска и тјелесне температуре.

Проблем је био у томе што се тумор налазио веома близу каротидних артерија, кључних крвних судова који снабдијевају мозак крвљу, као и видних живаца. Како је тумор почео да притиска те живце, Хиберту се сузило периферно видно поље.

### Није оклијевао да прихвати алат вјештачке интелигенције

Иако операција у почетку није била хитна, Хиберт је почео да се спотиче о ствари, а осјећао је и снажан умор и вртоглавицу.

„Осамнаест година, колико смо у браку, увијек сам ја устајао и кувао кафу својој супрузи. Нисам мислио да допустим да ме овај тумор у томе заустави“, рекао је Хиберт.

Истакао је да су највеће посљедице биле емоционалне и психолошке.

„Иако су ми многи љубазно нудили помоћ, не желите да људима будете на терет“, додао је.

Када су му хирурзи понудили могућност да буде прва особа на којој ће током операције примијенити њихов прилагођени алат вјештачке интелигенције, није оклијевао.

„Ако пацијенти нису спремни да учествују у истраживањима, како љекари могу да уче и како медицина може да напредује?“, рекао је.

Операцију су извели професор Хани Маркус и др Данијал Кан.

"Хируршки ЧетГПТ“ као додатни пар очију

Операција је укључивала увођење ендоскопа, танког инструмента са камером, кроз нос до базе лобање. У том тренутку тумор је био близу, али скривен иза слојева кости и чврсте мембране.

Одређивање најбезбједнијег мјеста за уклањање тумора није једноставно, посебно зато што се анатомија разликује од особе до особе. Стопе компликација варирају, али постојала је вјероватноћа од 25 до 50 одсто да тумор не буде уклоњен у цијелости, као и ризик од 0,5 до два одсто од повреде главног крвног суда.

Ту је кључну улогу одиграо алат вјештачке интелигенције. На другом екрану систем је анализирао пренос уживо, пратио хируршке инструменте и означавао подручја на којима се највјероватније налазе крвни судови и живци, истовремено истичући мјеста са којих је најбезбједније приступити тумору.

Технологија је слична препознавању лица на паметним телефонима, само што умјесто лица препознаје важне и често скривене анатомске структуре.

### „То је још један стручњак у операционој сали“

Просјечан хирург у Уједињеном Краљевству годишње изведе десетак до двадесет таквих операција и ослања се на снимке направљене прије захвата како би се упознао са анатомијом пацијента.

Истраживачи су свој систем вјештачке интелигенције обучавали на стотинама видео-снимака операција уклањања тумора хипофизе, при чему су на сваком снимку пажљиво означавали крвне судове и живце како би систем прикупио податке.

„Систем је обучен на више операција него што их већина хирурга види или изведе током цијеле каријере и може да послужи као додатни, стручни пар очију“, рекао је професор Хани Маркус, који је учествовао у захвату.

Додао је да, за разлику од других експерименталних алата вјештачке интелигенције, овај ради у стварном времену.

Тим наглашава да алат вјештачке интелигенције служи искључиво као помоћ, док хирурзи задржавају потпуну контролу над захватом.

Дугорочни циљ им је да развију својеврсни „ЧетГПТ (ChatGPT) за хирурге“, како би у операционој сали постојао „још један стручњак којем се могу обратити за савјет ако то желе – или га занемарити ако се с њим не слажу“, објаснио је професор Маркус.

Пројекат финансирају Национални институт за истраживање здравља и његе и Гугл (Google), а тим већ припрема веће клиничко испитивање након вишегодишњег тестирања у лабораторији.

"Вратио ми се живот“

„Чим сам отворио очи након операције, осјећао сам се као да видим у 360 степени – годину дана нисам имао тако јасан вид“, рекао је Хиберт.

У осам седмица након операције примијетио је да му се вид побољшава сваких неколико дана.

„Вратила ми се енергија, а сви симптоми које сам имао прије операције су нестали. Вратио ми се живот.“

Џејмс Фрит, министар за здравствене иновације, изразио је задовољство што је Рис прошао кроз ову „операцију која мијења живот“ у оквиру државног истраживања.

„Вјештачка интелигенција захтијева одговарајуће заштитне механизме и увијек ћемо водити рачуна о томе да се безбједност схвати озбиљно. Али побринућемо се и да искористимо прилике које она доноси“, додао је министар.

(Индекс)