Први сексуални терапеут у Српској Наташа Јелача: Сексуалност је огледало квалитета комуникације у вези

Наташа Јелача, системска породична психотерапеуткиња и први сексуални терапеут у едукацији на подручју Републике Српске, већ годинама ради са дјецом, адолесцентима, одраслима и породицама, помажући им да изграде здравије односе према себи и другима.

У разговору за ВАЈБ.ИНФО говори о свом професионалном путу, изазовима савремених генерација и значају отвореног дијалога о емоцијама и интимности.

Како је текао Ваш професионални пут (образовање, пракса, тренутни професионални ангажман)?

Мој професионални пут започео је формалним образовањем из области социјалног рада након чега сам наставила вишегодишњу едукацију из системске породичне психотерапије. Током година радила сам са дјецом, адолесцентима, одраслима и породицама, како у институционалном тако и у приватном окружењу. Данас радим у приватној психотерапијској пракси као системска породична психотерапеуткиња и први сексуални терапеут у едукацији на подручју Републике Српске. Фокус мог рада су партнерски односи, сексуалност, емоционална регулација и развој здравих образаца блискости.

Како бисте на једноставан начин објаснили шта значи бити сексуални терапеут и зашто је важно да таква врста подршке постоји, посебно код нас?

Сексуални терапеут је стручњак који помаже појединцима и паровима да разумију и унаприједе свој однос према тијелу, сексуалности и интимности. То укључује рад на проблемима сексуалног функционисања, несигурности, стида, трауматским искуствима, различитим жељама партнера или тешкоћама у комуникацији.

Код нас је сексуалност још увијек тема о којој се говори са дозом нелагоде или уопште не говори. Управо зато је важно да постоји стручна, едукована и сигурна подршка гдје људи могу отворено разговарати без страха од осуде.

Шта Вас је мотивисало да се специјализујете управо за област сексуалне терапије и системске породичне психотерапије?

У раду са паровима примијетила сам да су многи конфликти заправо повезани са неизговореним потребама, сексуалним незадовољством или осјећајем удаљености. Системска породична психотерапија ми је дала оквир да разумијем односе у ширем контексту, док ме сексуална терапија додатно оснажила да радим са темама које су често табу, али изузетно важне за квалитет живота и партнерске блискости.

Које су најчешће дилеме и питања с којима Вам се обраћају млади људи?

Млади се најчешће јављају због питања везаних за самопоуздање, први сексуални однос, страх од одбацивања, несигурност у вези са тијелом, анксиозност у партнерским односима, као и збуњеност због различитих информација које добијају путем интернета. Често их брине да ли су „нормални“ и да ли њихова искуства одступају од вршњачких.

Колико су данашње генерације отвореније у разговору о менталном здрављу и сексуалности у односу на претходне?

Данашње генерације јесу отвореније и информисаније, али истовремено су изложене већем притиску. Иако се више говори о менталном здрављу и сексуалности, многи млади и даље осјећају стид и страх од осуде. Отвореност постоји, али је често површна – без дубљег разумијевања и сигурног простора за аутентичан разговор.

Са којим изазовима се млади најчешће сусрећу када је ријеч о самопоуздању, односима и комуникацији у партнерским везама?

Најчешћи изазови су страх од рањивости, потешкоће у изражавању емоција, пасивно-агресивна комуникација, идеализација партнера и нереална очекивања. Многи млади нису имали прилику научити здраве обрасце комуникације, па конфликте доживљавају као пријетњу, а не као прилику за раст односа.

Колико друштвене мреже и дигитални свијет утичу на формирање ставова младих о односима и интимности?

Утицај је огроман. Друштвене мреже често креирају идеализовану слику тијела, односа и сексуалности. То може довести до поређења, осјећаја мање вриједности и притиска да се испуне нереални стандарди. Посебно је изазовно то што млади често уче о сексуалности из непоузданих извора, укључујући порнографски садржај, који не приказује реалне односе и блискост.

Како родитељи могу боље подржати дјецу и тинејџере у периоду одрастања када су у питању осјетљиве теме попут емоција и сексуалности?

Најважније је да родитељи буду доступни и отворени за разговор, без исмијавања и морализовања. Дјеца не траже савршене родитеље, већ сигурно мјесто гдје могу поставити питања. Едукација родитеља је једнако важна као и едукација дјеце. Када родитељ може мирно говорити о емоцијама и сексуалности, дијете добија поруку да су те теме природан дио живота.

Можете ли подијелити неки примјер из праксе (уз поштовање анонимности)?

У пракси често сусрећем парове који долазе због "губитка страсти", а током рада откривамо да је проблем заправо у неразријешеним конфликтима и недостатку емоционалне повезаности. Када науче отворено говорити о потребама и страховима, побољшава се и њихов интимни однос. Сексуалност је често огледало квалитета комуникације у вези.

Шта бисте савјетовали младима који се можда стиде или плаше да потраже стручну помоћ?

Страх и стид су разумљиви, али тражење помоћи је знак храбрости, а не слабости. Психотерапија није мјесто гдје ће вас неко осуђивати, већ простор гдје можете боље упознати себе. Некада је довољан само један разговор да осјетите олакшање и схватите да нисте сами.

Како видите развој психотерапије и сексуалног савјетовања у Републици Српској у наредним годинама?

Вјерујем да ће потреба за стручном подршком расти, посебно када је ријеч о менталном здрављу и партнерским односима. Све више људи препознаје важност рада на себи. Као први сексуални терапеут у едукацији у Републици Српској, надам се да ћу допринијети развоју ове области, смањењу стигме и отварању простора за професионално и одговорно савјетовање у области сексуалности.