Шта никако не радити када пронађете крпеља на кожи: Када ујед постаје опасан?

Ови ситни паразити најактивнији су током прољећа и љета, а најчешће се налазе у високој трави, жбуњу и шумским предјелима. Ујед крпеља у већини случајева прође без посљедица, али поједини крпељи могу пренијети озбиљне заразне болести, попут Лајмске болести.

Лајмска болест је заразна болест коју најчешће преносе заражени крпељи. Узрокује је бактерија Borrelia burgdorferi, а до заразе долази након уједа крпеља који је носилац бактерије.

Најчешћи рани симптом је карактеристично црвенило на кожи које се постепено шири око мјеста уједа, често у облику круга или „мете“. Поред тога могу се јавити: повишена температура, умор, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, малаксалост.

Уколико се не лијечи на вријеме, лајмска болест може захватити: нервни систем, срце и зглобове.

Људи често при уједу крпеља прибјегавају алтернативним методама уклањања те за овај "захват" користе ствари из кућне радиности, а да ли је то исправно или доноси посљедице, објаснила нам је специјалиста епидемиологије др Дијана Симић.

Митови о вађењу крпеља попут уља, алкохола и других алтернативних начина. Да ли могу бити опасни?

"Алтернативни начини вађења крпеља попут уља, алкохола, бензина, лака за нокте и сл. су бескорисни и потенцијално опасни. Када се крпељ маже уљем, алкохолом или сличним супстанцама може испустити више пљувачке у кожу и тиме повећати ризик од инфекције", рекла је др Симић.

Када се јавити љекару?

"Уколико се након боравка у природи примјети црвенило на кожи које се шири потребно се обратити љекару", савјетује др Симић.

Шта је са главом крпеља, која остане на кожи?

"Ако дио крпеља остане у кожи, у већини случајева не дешава се ништа драматично. Тијело то обично препозна као страно тијело и временом га избаци напоље кроз благу локалну упалну реакцију. То може да изгледа као мала црвена тачкица, понекад са благим отоком или сврабом неколико дана. Највећи ризик од Лајмске болести долази од самог угриза и времена колико је крпељ био закачен, а не од тог преосталог дијела", рекла је др Симић.

Да ли крпељ може пренијети Лајмску болест?

"Да, крпељ може пренијети Лајмску болест. Пренос се дешава када је крпељ заражен бактеријом Borrelia burgdorferi и остане причвршћен за кожу довољно дуго, односно више сати. Што дуже остане, већи је ризик преноса", наводи она.

Да ли свака особа, којој се закачи крпељ треба узимати терапију, односно антибиотик?

"Већина људи којима се крпељ закачи не треба узимати антибиотик. У већини случајева препорука је правилно уклонити крпеља, очистити мјесто угриза, те пратити кожу и опште стање. Важно је јавити се љекару ако се појави ширеће црвенило, повишена температуре, умор, болови у мишићима и зглобовима или било какави неуобичајени симптоми након угриза. О употреби антибиотика одлучује љекар након прегледа", казала је Симићева.

Да ли је Бањалука ендемско подручје?

"Бањалука и шири регион се сматра подручјем гд‌је су крпељи чести, посебно током топлијег дијела године. Није сваки крпељ заражен бактеријом која узрокује Лајмску болест. Ризик је већи у високој трави и грмљу, шумским подручјима, неуређеним парковима и ливадама у прољеће и љето", казала је др Симић.

Колики ризик представљају кућни љубимци за пренос крпеља?

"Кућни љубимци (посебно пси и мачке) могу унијети крпеље у дом, али уз добру заштиту и рутински преглед, ризик за људе је низак. Кућни љубимци покупе крпеља у природи, крпељ остане на длаци или се касније отпусти у кући, те човјек дође у контакт са крпељима (тепих, софа, кревет, руковање животињом? Ризик се смањује тако што се љубимац заштити огрлицама против крпеља и сл., прегледом животиње након шетње, одржавањем дворишта, брзим уклањањем крпеља ако се нађе, редовним усисавањем и прањем лежајева љубимаца и уопште просторија у којима се борави", наводи она.

Која насеља и излетишта у Бањалуци су најкритичнија за пренос крпеља?

"У Бањалуци највећи ризик од крпеља обично није везан за строги центар града, него за шумске, травнате и ријечне зоне гд‌је има доста влаге и животиња. Највећи период активности крпеља је од априла до јуна те у септембру и октобру", рекла је др Симић.

Како се заштити?

"Да би смањили ризик од угриза крплеја потребно је: носити дугу од‌јећу када боравимо у трави, шуми и сл., ногавице увући у чарапе, користити репеленте. Након боравка у природи истуширати се те прегледати цијело тијело а посебно подручја иза кољена, препоне, пазухе, врат и иза ушију, тјеме главе код д‌јеце", закључује др Симић.