Стручњаци упозоравају: Ако вечерате касно, ово би могло да вас забрине

Међутим, најновија истраживања доносе још један важан разлог да размислите о томе када вечерате - здравље вашег срца.

Шта је показала нова студија?

У новој студији објављеној у стручном часопису Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology, научници су пратили 39 особа са прекомјерном тјелесном тежином или гојазношћу, старости између 36 и 75 година.

Током периода од седам и по седмица, учесници су били подијељени у двије групе: једна је практиковала продужени ноћни пост у трајању од 13 до 16 сати, док је друга задржала уобичајени размак између оброка од 11 до 13 сати. Обје групе имале су и додатни задатак - да пригуше свјетла три сата прије одласка на спавање.

Хроника

Жена избола мужа јер је галамио на ТВ због фудбала?

Резултати су показали да су испитаници који су престали да једу најмање три сата прије одласка у кревет имали низ користи за кардиоваскуларно здравље. Код њих је ноћни крвни притисак био нижи за 3,5 одсто, док је број откуцаја срца током сна опао за 5 процената.

Овај феномен познат је као "ноћни пад" и сматра се показатељем здравог рада срца и крвних судова. Изостанак тог пада повезује се са већим ризиком од развоја кардиоваскуларних болести.

Када треба престати са јелом прије спавања?

Учесници који су посљедњи оброк имали три сата прије спавања показали су и бољу регулацију шећера у крви, као и већу осјетљивост на инсулин након теста оптерећења глукозом.

Истраживачи наводе да овакав начин исхране, усклађен са природним циклусом спавања, представља једноставну и доступну животну навику која може имати значајан утицај на кардиометаболичко здравље. Важно је напоменути да су побољшања у крвном притиску, пулсу и контроли шећера постигнута без смањења укупног калоријског уноса.

Зашто је важно избјећи оброк пред спавање?

Конзумирање хране непосредно прије одласка у кревет, посебно обилних оброка, може ометати сан јер се тијело у том периоду припрема за одмор, а не за варење. Хормон сна мелатонин почиње да расте два до три сата прије спавања, утичући и на рад кардиоваскуларног система.

Управо зато престанак узимања хране у том периоду помаже усклађивању са природним циркадијалним ритмом организма.

Након обилног оброка долази до привременог пораста крвног притиска и нивоа шећера у крви, док тијело убрзава метаболизам како би сварило храну. То може изазвати осјећај будности и отежати успављивање. Такође, касни оброци повећавају ризик од појаве рефлукса киселине, што додатно може нарушити квалитет сна.

Какве посљедице има лош сан?

Недостатак сна повезује се са вишим нивоом шећера у крви, лошијом регулацијом глукозе након оброка, али и повећаним ризиком од бројних здравствених проблема, укључујући висок крвни притисак, дијабетес типа 2, срчане болести и депресију.

Преједање касно увече може утицати и на ниво хормона стреса кортизола, што дугорочно може имати негативан ефекат на тјелесну композицију. Уз то, тијело ефикасније обрађује калорије у јутарњим сатима, па ранији завршетак дневног уноса хране може помоћи и у контроли тјелесне тежине.

Закључак: Навике мијењајте постепено

Иако су резултати охрабрујући, потребна су додатна истраживања како би се ови налази примијенили на ширу популацију. Стручњаци савјетују да се промјене у навикама уводе постепено - уколико сте навикли на ужину пред спавање, покушајте да је сваког дана помјерите за 15 минута раније док не дођете до размака од најмање три сата прије одласка у кревет.

Такође је важно обратити пажњу на распоред оброка током дана. Чест проблем је недовољан унос хране током дана и "чување" калорија за вечерње сате, што може допринијети метаболичким поремећајима.

Уравнотежена вечера која садржи протеине, здраве масти и влакна може помоћи да дуже останете сити и стабилизујете ниво шећера у крви. Ипак, ако не успијете да испоштујете ово правило сваке вечери, нема разлога за бригу - кључ здравља лежи у дугорочним навикама, а не у савршенству из дана у дан, преноси Она.