ФСС активирао бомбу: Матераци у репрезентацији Србије!

Иза тог позива стоји прича о породици, идентитету и снажној вези са земљом која је одувек имала посебно мјесто у њиховом дому.

Његова мајка Маура, рођена у Београду, говорила је за званични сајт Фудбалског савеза Србије о емоцијама, породици и сну који се претворио у стварност.

Емоција која се не заборавља

„Сви смо били пресрећни. Ја сам рођена у Београду, мама ми је из Србије, тата Италијан. Много смо везани за Србију, без обзира што се моја земља рођења звала Југославија. Србију носим у срцу. Старији син Ђеремија говори српски, млађи за сада разумије, али не говори добро. Сигурна сам да ће брзо савладати језик. Нажалост, бака више није жива, а она је са њима највише разговарала на српском.“

Контакт са Фудбалским савезом Србије услиједио је посредством бившег репрезентативца Србије.

„Контактирао нас је Никола Лазетић, који је велики дио каријере провео у Италији. Питао нас је да ли би Ђанфилипу било драго да заигра у дресу Србије. Била сам толико узбуђена. Одговорила сам без размишљања да би то за нашег сина и нашу породицу било испуњење сна. Знали смо да га у посљедње вријеме прате и људи из италијанског савеза, али је Србија била бржа.

“Сан једне прабаке"

"Да будем искрена, то је био највећи сан његове прабаке. Звала се Бисерка Никчевић. Три године већ није са нама и могу да замислим колико би била срећна да види свог праунука у дресу Србије. Полудјела би од среће и поноса.“

Србија је у њиховом дому одувијек била присутна.

„Док је бака била жива, често смо долазили у Београд. Дјечаци су обожавали њене сарме. За нас је Србија као Италија. Живимо овдје, али смо стално у контакту са пријатељима из Србије. Ја лично, имам много пријатељица у Београду. Недавно смо продали стан, али верујем да ћемо због нових околности поново почети чешће да долазимо.“

Фудбал као породично наслеђе

У породици Матераци фудбал је више од игре.

„Ми смо фудбалска породица. Деда Ђузепе је играо професионално за Бари и Лече, а као тренер је дуго радио у Лацију. То је био кључни разлог да и Ђанфилипо изабере Лацио као средину у којој ће направити прве кораке. Стриц Марко је легенда европског фудбала, освајач ‘триплете’ са Интером, стријелац гола у финалу Свјетског првенства и шампион свијета са репрезентацијом Италије.“

Веза са римским клубом има и једну посебну димензију.

„Навијам за Лацио, између осталог и због пријатељства са Синишом Михајловићем. Не знам да ли је то судбина, али баш на дан његовог рођендана завршили смо папирологију са Фудбалским савезом Србије. Синиша је био велики човјек и врхунски стручњак. Много поштујемо његову породицу. У добрим смо односима и са Дејаном Станковићем, коме од срца честитамо побједу против Лила.“

Играч који гледа ка напред

Ђанфилипо је изразити дешњак, али у Лацију најчешће игра по лијевој страни у улози крилног нападача.

„Та позиција му омогућава да улази у средину и користи своју јачу ногу.“

Када је ријеч о узорима из Србије, избор је био природан.

„Ту нема дилеме, Сергеј Милинковић-Савић. Док је играо у Лацију, живио је близу нас. Упознали смо се и Ђанфилипо је често имао прилику да разговара са Сергејем.

“Иако ће прве репрезентативне кораке направити код селектора Игора Матића, развој младог фудбалера са великим интересовањем прати и стручни штаб сениорске репрезентације Србије.

„Ја не пратим толико детаљно фудбал, али ме синови стално информишу. Ђанфилипо ми је рекао све најљепше о селектору Вељку Пауновићу и зна какав је успјех остварио са генерацијом која је освојила свјетску титулу. Веома се радује раду у репрезентацији и једва чека прво окупљање у Старој Пазови.“

Срце на терен

Шта мајка каже сину пред први излазак на терен у дресу Србије?

„У Италији кажу да треба да стави срце у копачке. Вјерујем да се код нас каже – срце на терен. Најважније је да пружи максимум и да себе стави у службу екипе.“

У породици се већ планирају и први доласци на утакмице.

„Мој супруг је тренутно у Њујорку на терапији, али и он гори од жеље да што прије гледа Ђанфилипа у дресу Србије. Иначе, гол који је постигао у Дербију Рима против Роме, Ђанфилипо је посветио тати Матеу и то је за цијелу нашу породицу био посебно емотиван тренутак.“