Преминуо легендарни голман Борца Антон Тончо Јаковљевић

Рођен је 25. септембра 1962. године у Бањалуци, гдје је у Борцу прошао све млађе селекције. Дрес првог тима "црвено-плавих" бранио је од 1981. до 1991. године. Био је члан златне генерације Борца која је освојила Куп Југославије 1988. године и дао је велики допринос освајању тог трофеја. Те исте године Борац се вратио у Прву савезну лигу Југославије био је један од најзаслужнијих што је обезбјеђен повратак у Прву савезну лигу Југославије. Јаковљевић је био препознатљив по одбранама једанаестераца.

Послије десет година у првом тиму Борца 1991. прешао је у Сарајево, које је напустио почетком ратних дешавања у БиХ. Кратко је бранио за аустријски Лубан, а потом је био члан словеначке Муре и Љубљане. Каријеру је наставио у Хрватској, гдје је бранио за Шпанско, Хрватски Драговољан и Младост из Вировитице. Бранио је све до 1997. године, а посљедњи наступ имао је Младост Сухопоље.

Послије тога завршио је вишу тренерску школу и своје богато искуство преносио је на млађе голмане.

Јаковљевић је увијек истицао да је период проведен у Борцу за њега најљепши дио каријере, али и живота, те да му је посебно драго што је био дио екише која је постигла неке од највећих клупских успјеха у историји.

Од Јаковљевића се опраштају бројни саиграчи, а једна од најемотивнијих порука је она дугогодишњег капитена Дамира Шпице са којим је 1981. године из јуниорског тима прекомандован у прву екипу.

- Јутрос ми долази порука, она за коју нисам хтио да дође јер сам вјероватно и надао се да ће мој пријатељ, саиграч, више него брат да добије и ову битку, да ће да одбрани и овај најтежи пенал у животу. Нажалост није успио. Умро је Анто Јаковљевић - Тончо. Три године у јуниорима и 11 године у првој екипи заједно смо играли и носили тај црвени свети дрес фудбалског клуба Борац. Мање смо туговали и више се радовали послије сваке утакмице коју смо одиграли заједно. 11 година смо дијелили све могуће на припремама, путовањима и карантинима. Били смо подршка један другом кад није ишло све како смо жељели и на крају смо успјели. Постигли смо сви заједно са једном сјајном генерацијом највеће успјехе у историји клуба. Сви смо били свједоци твојих сјајних представа и сјајних одбрана на Маракани, Пољуду, Максимиру, ЈНА, Кошеву, Чаиру, Грбавици, на нашем градском стадиону гдје си безброј пута био играч утакмице. Иако су нам се фудбалски путеви разишли увијек смо се чули телефоном, сатима причали и често виђали. Увијек се завршавало са оним Шпиле чујемо се и видимо од тебе и Тонињо чујемо се и видимо од мене. Задњи пут смо се видјели прије мјесец дана кад смо Липе (Звонко Липовац), Ћело (Стојан Малбашић), Боки (Божур Матејић) и ја дошли да те видимо и да ти пожелимо срећу и снагу да добијеш и ову битку. Нажалост противник није имао милости. Твојој породици желим искрено саучешће а теби Тони мој нека је лака црна земља - написао је Шпица на друштвеним мрежама.

Прије Јаковљевића из злчатне генерације Борца преминули су: Слободан Каралић, Суад Суљо Беширевић, Алберт Побор и тренер Хуснија Фазлић.

Мјесто и датум сахране Антона Јаковљевића биће накнадно објављени.