Светислав Пешић за АТВ: Велика побједа Србије против Италије, легендарна утакмица са САД-ом

„Задовољство ми је да сам у Бањалуци, овдје имам много пријатеља и кумове. Раденко Добраш је двоструки мој кум. Ја сам њему кум, он мом сину Марку, тако да имам пуно пријатеља и радујем и што сам добио позив. Сада је то мало више времена, па покушавам да организујем и то слободно вријеме“, рекао је Пешић.

Пешић ће сутра присуствовати "Adria sports conference", а која поново окупља великане из свијета спорта, медија, маркетинга и бизниса.

„Упознат сам са концептом, са акцијом. Нама спортистима је увијек част и задовољство, да тако кажем да можемо на таквим панелима или концептима, како да кажем, да учествујемо јер имамо шта да кажемо и ван терена. Колико могу да видим и за то постоје интересовања наших навијача. Тако да се веома радујем и за сутра и за прекосутра и да видим моје другаре, учеснике, као и остале спортисте“, рекао је Пешић.

Пешић је завршио тренерску каријеру након скоро четири деценије, али без обзира што више нису активне оне тренерске обавезе, распоред је прилично згуснут.

„Заузет сам на неки други начин, али уживам. Био сам, први пут, након дужег времена, мјесец дана, у мом родном граду, Пироту, са породицом, прославили смо 28. августа сада и мој рођендан. Па смо се скупили сви мало. Знате како је у Србији? Пиће, друштво, музика...“, рекао је Пешић.

Како наводи, данас је и даље у кошарци, али на другачији начин.

„Сада сам ментор школовања младих тренера у читаве ФИБЕ и био сам сада у току током читавог јула мјесеца и августа. Био сам у Македонији, био сам и у Шпанији, био сам у Италији, а ових дана ћу бити у Бањалуци, тако да сам на неки други начин заузет, али уживам“, поручује Пешић.

Велика побједа Србије против Италије

Кошаркаши Србије синоћ су остварили велику побједу против Италије у квалификацијама за Свјетско првенство, којом су направили велики корак ка Мундобаскету.

„Када су у питању квалификације важно је побиједити, није важно како, али доминирају. Добро играју, срећан сам, задовољан сам. То су све играчи, који су прошли да кажем, континуитет и неку, да кажем, селекцију задњих четири, пет година и очигледно, оно што сам ја увијек говорио. То је генерацијски тим, то су носећи играчи годишта 94' и 95'. Слажу се изванредно, то се може видјети. Имају сада једног изузетно квалитетног тренера као што је Душан, тако да све се то поклопило“, говори Пешић.

Како он наводи, судбина је у рукама репрезентације, те они су ти који одлучују о даљем пласману или квалификацијама за Свјетско првенство.

„Само тако треба да наставе. Ја сам увијек говорио док сам био тренер или селектор, како ви кажете, мој највећу успјех је био да се квалификујемо на Свјетско првенство. Тако да, опасне су квалификације, из пуно разлога, да превише не анализирам, али оно најважније у овом тренутку је да је екипа остала оваква каква јесте, да знају шта да очекују и наравно, то су играчи који имају 29, 30, 31. годину и већ одређују. Наравно, није то питање само квалитета већ и искуства, поготово када су у питању ове квалификацијске утакмице. Онда долазе те неке повреде, болести и никада не знаш шта те чека“, рекао је Пешић.

Новембар ће бити изазован, како Пешић наводи јер се игра утакмица против Литваније, а која је кандидат за прва три мјеста.

„У новембру и фебруару, не може вјероватно да се рачуна на Јокића и Јовића, вјероватно да то се зна јер су они НБА. На које ће играче Душан да рачуна, када говоримо на играче из европске лиге, то ћемо да видимо. Увијек су то ограничавајући моменти. Зато је важно што смо синоћ побиједили Италију, тако да, добре су шансе“, поручио је Пешић додајући: „Опет све зависи од нас, не од резултата осталих екипа“.

Легендарна утакмица против САД-а на Олимпијским играма 2024. године

„Још увијек патимо што тада нисмо побиједили. Али, да кажем са једне стране, то је био један олимпијски турнир, стварно сад, не због тога што сам ја био ту тад, али то и други кажу. Ми смо имали доста напорне утакмице да кажем и са Јужним Суданом и они су били баш, екипа која је правила тамо изненађења. Ми смо имали, много тешку, јако тешку утакмицу, јако изазовна. Па смо онда имали Аустралију гдје смо губили 24 разлике па смо онда успјели да побиједимо. То је коштало поприлично снаге. Онда су дошли Американци и ја мислим да је најважнији разлог зашто смо изгубили једноставно понестало нам је снаге. Неки играчи су тако, били болесни. Рецимо, Милутинов, па онда Маринковић док Јовић уопште није могао да игра. Јовић је данас са Јокићем најважнији, да тако кажем, главни играч репрезентације“, рекао је Пешић.

И поред пораза, Пешић је нагласио да је ријеч о једној фантастичној утакмици. Како наводи, све је било добро осим самог краја. Екипа је водила, али недостатак снаге је пресудио.

„Почели смо да скраћујемо нападе, нисмо више имали снаге у ногама. Жељели смо што раније да завршимо напад и то је одговарало Американцима, који су искористили ту шансу“, рекао је Пешић.

На поменутој утакмици одрађен је посебан тактички маневар, а о коме је говорио и Огњен Добрић, а који се односи на тајну чувене зоне 1 1 3, гдје је и он рекао, након утакмице са Аустралијом, гдје је направљен велики преокрет гдје је Пешић поручио екипи да ће против Американаца стати у зону 1 1 3, коју до тада никада нису ни играли, али ни вјежбали.

„Па није баш тако. Концепт одбране се зна, и база комплетне одбране. Она је изашла из концепта те да кажем, индивидуалне одбране, коју ми играмо и само смо направили један другачији распоред и у том другачијем распореду смо промијенили улоге наших играча. Пазите, ми смо са Американцима играли у Абу Дабију једну доста квалитетну утакмицу и у квалификацијама у првој групи са Американцима и нама је то веома користило. Не само зато што смо ми тренери могли да направимо процјену, или како се то каже код нас, да снимимо игру Американаца или тај индивидуални квалитет“, рекао је Пешић.

Оно што је било најважније у свему наведеном јесте чињеница да је репрезентација имала прилику да игра са Американцима. У ситуацијама када се игра против најбоље екипе свијета, тада се често и посебно респектује противник, што се у поменутој утакмици није десило.

„Ми смо показали да са њим апсолутно можемо да, да не кажем равноправно, али да можемо играти и ми смо држали ту утакмицу под контролом зато што смо ми ишли да побиједимо. Ми смо били сигурни да из те утакмице можемо да направимо још један корак напријед и то нас је онако ментално држало читаву утакмицу. Изгубили смо само због тога што су нам ноге отказале јер у кошарци су руке важне, али ноге су још важније“, поручује Пешић.

Ово љето протекло је у обавезама када је ријеч и о млађој репрезентацији Србије. О пласману, игри, али и самој будућности екипе, говорио је Пешић.

Будућност српске кошарке

„Ја сам јако опрезан када оваква питања добијем јер ја не вјерујем много у будућност српске кошарке. Не због тога што немамо талентоване играче, не због тога што немамо талентоване тренере, али наша организација је застарјела, она не постоји. Ми смо једина земља на свијету, иако нас називају земља кошарке, ми немамо своју професионалну лигу. Сви их имају, ми је немамо. Без система такмичења и све је важно и селекција и методика и избор играча итд. али адекватан систем такмичења развија даље и играче и кошарку итд“, рекао је Пешић.

Према његовим ријечима Србија до Олимпијских игара има добру репрезентацију, захваљујући континуитету, који је сада направљен.

„Наравно, шта ће бити у Лос Анђелесу. Треба се квалификовати, неће то бити лако. Треба се прво квалификовати за Свјетско првенство, које даје, односно, мораш да освојих медаљу да би ишао директно на Олимпијске игре и то неће бити лако јер кошарка у цијелом свијету напредује. Сви се чуде како су Њемци прваци Европе или прваци свијета актуелни, као, откуд сад они и не само они“, говори Пешић.

Према његовим ријечима, кошарка се развија у континуитету у читавом свијету гдје постаје глобални спорт, док Србија, живи од прошлости, наводи Пешић.

„Ови резултати младих селекција, сигурно, радујемо се и то нас, који смо унутра да тако кажем, ништа не изненађује, али ми морамо нешто да понудимо тим младим људима. Да имају такав систем такмичења, да имају такав статус у својим клубовима. Наравно, сви ће они да одлазе и генерације прије њих су одлазиле и треба да одлазе, да пробају играти у иностранству и у Америци и то је све добро, али задржати се што је више могуће у Србији, у својој земљи , да радиш са својим тренерима, да побјеђујеш, да будеш првак Србије. Замисли, првак Србије? Замисли, играш за Звезду или Партизан, да постанеш првак Србије. Па ти добијеш медаљу и то треба да ти буде циљ“, закључује Пешић у свом разговору за АТВ.