Ко је Ања Илић, дјевојка која представља Србију на Зимским олимпијским играма? Већ исписала историју

Како смо рекли, Србија није пуно пута имала у прошлости прилику да гледа своје спортисте на зимским спортовима, једноставно, такви спортови у нашој земљи немају перспективу. Онај ко има таленат, он брзо одлази из Србије и тражи прилику да се домогне свјетских висина, пише Телеграф.

Опет, треба исказати и поштовање за поменути тројац, пошто су остали доследни.

Сада ћемо причати о Ањи Илић (Ерић), која Србију представља у нордијском скијању.

Ко је Ања Илић?

Ради се о дјевојци рођеној 30. октобра 1998. године, која долази са Златибора. Она је од малих ногу почела да се бави скијањем, а како је и сама рекла, све је почело због њене старије сестре Мине која је прва почела да тренира.

- Угледала сам се на њу, а када сам почела да побјеђујем, све ми се осладило и родила се велика љубав - рекла је Ања.

Она је имала част да представља Србију и на Европском олимпијском фестивалу младих у Монтафону 2015. године, да би годину дана касније носила заставу Србије на церемонији отварања Зимских олимпијских игара младих у Лилехамеру, а Милано-Кортина ће бити највећи изазов за њу.

Највећи успјех у каријери је остварила на Балканском купу, гдје је у Хрватској и Грчкој била прва, док је исто урадила и у Сјеверној Македонији у јануару прошле године.

Иначе, Ања је исписала и историју Србије, пошто је 2022. године на Свјетском купу донијела прве бодове икада Србији.

Емотивна порука након пласмана на Олимпијске игре: "Мама, тата - успјели смо, идемо на ЗОИ"!

Веома емотивно је Ања и прославила чињеницу да иде на Зимске олимпијске игре, а сада је преносимо у цјелости.

- Званично ћу учествовати на својим првим Олимпијским играма! Како је ово путовање било тешко, још увијек ми дјелује нестварно! Ово није само о олимпијској норми, већ о годинама напорног рада, труда, лекција, падова, успона, одрицања и пријатељства...

- Ово је моје највеће достигнуће до сада и ништа од овога не би било могуће без моје сестре Мине, мужа Страхиње, породице и пријатеља. Никада нису престали да вјерују у мој „луди“ живот и подржавали су ме на сваком кораку. Овдје сам захваљујући њима! Помогли сте ми да из мале, уплашене дјевојчице израстем у самоувјерену жену у спорту која остварује своје снове. Били сте ту за мене у сваком моменту и то ми значи више него што могу да напишем овдје!

- Велико хвала мом тренеру и пријатељу у овој години сто ми није дала да одустанем него се борила за мене! Ово је тек почетак и јако сам узбуђена, идемо.