Зимске олимпијске игре 2026: Спортска забава, али колико кошта?

Припреме за Зимске олимпијске игре 2026. у Милану и Кортини биле су далеко од идеалних. Клизалиште је каснило и било је много проблема. Боб-стаза је контроверзна од самог почетка. Историја показује да су многи домаћини Зимских олимпијских игара такође имали проблема с кашњењем у изградњи борилишта, али и са растућим трошковима. Но, можда управо 2026. година представља прекретницу.

„Искрено, ово је неопростиво, посебно за нешто попут вишенамјенске арене“, рекао је Виктор Матисон (Victor Matheson) за DW, мислећи на одгађање изградње клизалишта.

Остали спортови

Зимске олимпијске игре 2026: Највеће звијезде

„Можда је мало разумљивије код специјализованих објеката који се морају посебно градити за Олимпијске игре, али са економске перспективе, ако већ немате објекте, попут великог затвореног простора који се може користити за хокеј, вјероватно се уопште не би требало ни кандидовати за организацију Олимпијских игара.“

Матисон је професор економије на Колеџу Светог крста (College of the Holy Cross) у Вустеру (Worcester), у савезној држави Масачусетс, а његова експертиза су економски ефекти великих спортских догађаја.

Процијењени буџет за Зимске олимпијске игре 2026. износи више од три милијарде евра. Неки извјештаји сугеришу да ће привредни подстицај од Игара износити око пет милијарди евра, на примјер кроз туризам и надоградњу инфраструктуре. Та бројка, ипак, остаје само процјена.

Остали спортови

Једна од најљепших спортисткиња стигла на Зимске олимпијске игре

Историја такође показује да, нажалост, превише Игара пати од истог синдрома – односно да скупи стадиони и објекти с временом остају не(ис)коришћени. Питање исплати ли се уопште бити домаћин Олимпијских игара постављало се и раније, али можда је ове године прикладно да се тиме коначно озбиљније позабавимо.

Исплати ли се уопште бити домаћин Олимпијских игара?

„Локални грађани и порески обвезници више пута су рекли да, иако су Олимпијске игре забаван догађај, не желе нужно да плаћају туђу забаву“, рекао је Матисон.

„С обзиром на општи недостатак локалне подршке, земље у којима грађани имају мало утицаја на цијели процес сигурно ће бити у бољој позицији за домаћинство оваквих догађаја од живих демократија. Тако је МОО (Међународни олимпијски одбор) на крају морао да бира између Пекинга и Алматија за домаћина посљедњих Зимских игара. А ФИФА је до сада имала Свјетска првенства у Катару и Русији, а 2034. године иде у Саудијску Арабију.“

Остали спортови

Прве Зимске олимпијске игре: Женама само једна дисциплина, фалило снијега

Међународни олимпијски одбор је непрофитна организација, што значи да 90 одсто прихода од Игара иде директно назад у спорт и развој спортиста, укључујући и помоћ градовима домаћинима. Године 2018. најавио је да ће обезбиједити 925 милиона долара за Милано–Кортина, дакле нешто мање од 970 милиона долара које је дао Пекингу за организацију Игара 2022. године. Али, због своје структуре, МОО је у многим аспектима и даље веома зависан од потенцијалних домаћина.

„Цијела МОО-ова ‘Агенда 2020’, која је организацију обавезала на одрживи олимпијски модел (укључујући одрживу економију), није била избор заснован на доброј вољи, већ је на крају дјелимично утемељена на самоодржању система“, рекао је Матисон.

„Чудна ствар коју људи не схватају јесте да МОО заправо нема новца за сопствене догађаје. Има само историју и права власништва над својим именом и олимпијским круговима. Потребни су му, дакле, посвећени партнери да би МОО заиста био домаћин Игара.“

Локални проблеми и иновативна рјешења

У случају Милано–Кортина пронашли су једног таквог партнера, али то није био избор који је прошао без спорова.

„Мислим да је једна важна ствар коју треба имати на уму код Милано–Кортине то да су ово околности у којима проблеми готово у потпуности долазе од локалног организационог одбора, а не од МОО-а. МОО је, у ствари, био прилично спреман на компромис како би смањио оптерећење локалних домаћина у овом случају, на примјер предлажући да домаћини премјесте трке на (постојеће) стазе у Швајцарску умјесто да троше огромне суме на нову боб-стазу у Кортини“, рекао је Матисон.

Остали спортови

Зимске олимпијске игре почињу 6. фебруара, познато и ко их отвара

„Свакако, сада изгледа као да је понос у више наврата стао на пут економији или ефикасности на овим Играма.“

Једно логично рјешење било би имати неколико ротирајућих домаћина, идеју која се често чује у посљедњих двадесет година. То би драстично смањило трошкове. Међутим, њихов избор је тежак посао.

„[Доналд] Трамп је такође разоткрио још једну ману тог плана. Очигледно је да је нада требало да буде избор домаћина (сталних или других) који подржавају људска права и демократију“, рекао је Матисон.

„Али шта учинити ако један од ваших пожељних домаћина брзо скрене из социјалдемократије у кршење људских права и ауторитаризам?“

Иако се чини мало вјероватним да ће се таква рјешења појавити у блиској будућности, домаћинство у више земаља, као што је ФИФА урадила на Мундијалу, може помоћи у подјели финансијског терета, смањењу улагања у инфраструктуру и повећању вјероватноће дугорочног коришћења олимпијских објеката. Матисон је такође импресиониран неким идејама које су осмислили организатори Љетних олимпијских игара у Лос Анђелесу 2028. године.

„Прилично сам задовољан са неколико корака који се предузимају за Игре у Лос Анђелесу, посебно потезом који се односи на повећање географског отиска премјештањем софтбола у Оклахому. То ће смањити трошкове (коришћењем постојеће спортске и туристичке инфраструктуре), проширити приступ навијачима и повећати приходе (пребацивањем барем неких догађаја у подручја са великом потражњом за тим спортом)“, рекао је Матисон.