Прве Зимске олимпијске игре: Женама само једна дисциплина, фалило снијега

Прве зимске олимпијске игре биле су прекретница за овај спорт, јер су по први пут зимске дисциплине добиле равноправан статус у оквиру олимпијског покрета. Поједини зимски спортови и раније су се појављивали на љетним Олимпијским играма, тек почетком 20. вијека, дошло је до идеје да се организује посебно такмичење посвећено искључиво зимским спортовима.

Остали спортови

Руси неће представљати своју земљу на зимским Oлимпијским играма

Прве зимске олимпијске игре одржане су 1924. године у француском граду Шамонију (Chamonix), у подножју Алпа. Занимљиво је да у тренутку одржавања оне формално нису носиле назив „Зимске олимпијске игре“, већ су биле организоване као „Међународна седмица зимских спортова“ под покровитељством Међународног олимпијског комитета. Тек накнадно, 1926. године, ова манифестација је званично призната као прве Зимске олимпијске игре.

Како су настале Зимске олимпијске игре

Организација игара у Шамонију дошла је као компромис између земаља које су имале снажну традицију зимских спортова и оних које су сматрале да Олимпијске игре треба да остану јединствен догађај. До тада су дисциплине попут клизања и хокеја на леду биле дио љетних игара, што је изазивало бројне логистичке и концептуалне проблеме. Одлука да се зими омогући засебна олимпијска сцена показала се као далековида.

Остали спортови

Зимске олимпијске игре почињу 6. фебруара, познато и ко их отвара

На првим Зимским олимпијским играма учествовало је око 250 спортиста из 16 земаља, што је за то вријеме био значајан број. Такмичења су обухватила девет спортова, међу којима су били нордијско скијање, боб, хокеј на леду, клизање, скијашки скокови и карлинг. У поређењу са данашњим играма, програм је био скроман, али је поставио темеље за све што ће касније услиједити.

Игре у Шамонију одвијале су се у специфичним условима, јер временске прилике нису увијек ишле на руку организаторима. Недостатак снијега у појединим данима и техничка ограничења тог доба представљали су изазов, али је упркос томе такмичење протекло без већих проблема. Посебно су се истакле нордијске земље, које су захваљујући дугој традицији доминирале у већини дисциплина.

Друштво

"ЗОИ у Сарајеву најодвратније – агент KGB је заташкао..."

Једна од занимљивости првих Зимских олимпијских игара јесте чињеница да жене нису имале широку заступљеност. Оне су могле да се такмиче само у умјетничком клизању, док су остале дисциплине биле резервисане искључиво за мушкарце. Ипак, и тај ограничени простор био је важан корак ка каснијем ширењу женског учешћа у зимским спортовима.

Публика побиједила

Насљеђе првих Зимских олимпијских игара далеко превазилази сам догађај у Шамонију. Успјех ове манифестације показао је да зимски спортови имају огроман међународни потенцијал и публику, што је довело до тога да Зимске олимпијске игре постану редован и равноправан дио олимпијског календара. Од скромног почетка у француским Алпима, оне су временом израсле у један од најгледанијих спортских догађаја на свијету.