Владимир Грбић завршио у болници: Сад опет на 101

"Рутински преглед на 'Дедињу' код доктора Бојића. Установили су да ми, срчани Грбићи, морамо ипак да се пазимо. Након коронографије, један стент и један балончић. Једна коронарна артерија зачепљење 99% друга 70%. Инфаркт је засад избегнут. То значи да ћу још неко вријеме моју Сари малтретирати, а 'НЕКОГА' нервирати својим присуством. Хвала стручној екипи и свима који су ми помогли да се најгоре избјегне. А сад опет на 101 .Ја не знам другачије. Идемо даље. Праве битке тек чекају….ПРЕДАЈА ЈЕ ГОРА ОД ПОРАЗА!", поручио је Грбић у објави на друштвеној мрежи Инстаграм, данас, 23. септембра.

Владимир Грбић, познат као Вања, рођен је 14. децембра 1970. године у Зрењанину.

Један је од најбољих српских одбојкаша свих времена и члан је одбојкашке Куће славних.

Богата одбојкашка каријера

Грбић је играо на позицији примача сервиса. Са репрезентатацијом је учествовао на неколико свјетских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара.

Највећи успјех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којим је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу.

Годину дана касније био је члан репрезентатације која је на европском првенставу освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на европским првенставима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на Свјетском првенставу у Јапану 1998. године. Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успјехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској.

Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додијељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.

"Понудио сам свој живот за очев, то је била грешка"

Легендарни српски одбојкаш Владимир Вања Грбић одрастао је уз оца Милоша, чувено име клечанске Слободе и човјека који је усмјерио и њега и брата Николу ка самом свјетском врху.

Одрастање у строгој, патријархалној средини обликовало је прослављене асове не само као врхунске спортисте, већ и као људе, иако браћа не крију да улога Милошевих синова носила са собом огроман терет и одговорност.

Међутим, најпотреснији детаљ у односу са оцем, који је прослављеном одбојкашу био прави узор и светиња, догодио се у најтежим моментима.

Вања је отворено признао да је у тренуцима када је Милош умирао отишао у цркву и понудио сопствени живот у замјену за очев, потез због којег је тек касније схватио колико је био дубоко погрешан рекао је он недавно за "Курир".

"Док ми је отац умирао, отишао сам у цркву и понудио свој живот уместо његовог", рекао је и схватио колико је гријешио.

"Али, то је било егоистично. Тада сам имао двоје деце, жену, своју породицу и одговорност. И он први би ми рекао: 'Јеси ли ти нормалан?!'. Емоција је била искрена, али није била усмерена у правом смеру. Кад је умро, прекинуо сам каријеру. Сезона 2008/2009. била ми је последња", казао је прослављени одбојкаш.

(Независне)