Климатолози издали упозорење: Због овог феномена би могло да умре више од 450.000 људи

23.09.2026 16:22

Коментари:

0
Климатолози издали упозорење: Због овог феномена би могло да умре више од 450.000 људи
Фото: SWE

Климатски научници процјењују да би због екстремних врућина које доноси "супер Ел Нињо" у наредних шест мјесеци могло да умре више од 450.000 људи.

Та бројка не укључује превремене смрти које су већ посљедица пораста температуре усљед климатских промена, пише Гуардиан.

Посљедице ће се осјетити широм свијета, од Индонезије и Индије до Нигерије и САД. Предвиђа се и велики број смрти усљед суша, шумских пожара и поплава, појава које редовно прате Ел Нињо.

Ел Нињо који тренутно загријава планету у понедјељак је премашио досад највише забиљежене температуре за тај феномен, и то неколико мјесеци пре очекиваног врхунца. Врућина је толико већа него током свих претходних појава да су је научници описали као "запањујућу" и као појаву "нивоа Годзиле". Ријеч је о природном климатском догађају, али глобално загријавање може додатно да појача његове ефекте.

Процјене смртности од врућине израђене су на регионалном нивоу. Истраживачи истичу да пројекције прецизно показују гдје је потребно увести заштитне мјере како би се спасли животи. Те мјере укључују боље прогнозирање топлотних таласа, отварање центара за расхлађивање, повећање броја запослених у здравственим установама током најтоплијих периода, као и заштиту радника који раде на отвореном, преноси Индекс.

Глобални ризик и најугроженије земље

"Процјена од 451.000 људи толико је велика бројка да може да делује апстрактно, али њу чине родитељи и дјеца, баке и дједови, комшије, људи који иду на посао, брину о породицама и живе своје животе", изјавио је професор Мајкл Гринстон, суоснивач Climate Impact Laba на Универзитету у Чикагу и један од аутора извјештаја.

Процјена смртности односи се на период од септембра до фебруара 2027. године, докле тренутно сежу температурне прогнозе. Ипак, научници сматрају да ће повећана стопа смртности изазвана врућином потрајати све до јуна или јула 2027.

Најпогођеније земље у наредних шест мјесеци биће тропске државе: Нигерија, Индонезија, Судан, Индија и Бразил. САД се налази међу 20 најугроженијих земаља, са предвиђених 3.500 додатних смртних случајева. Шире гледано, снажно ће бити погођени и регион Сахела у Африци и југоисточна Азија.

Пројекције се заснивају на рецензираним методама које прате мјесечну повезаност између температуре и додатних смртних случајева у 24.378 региона широм свијета. Ти подаци комбиновани су са прогнозама виших температура усљед Ел Ниња у наредним мјесецима. Као полазна тачка узет је просечан број смртних случајева изазваних врућином по мјесецу у периоду од 1996. до 2025. године.

"Људи су и раније могли да предвиде поремећаје у пољопривредним приносима и да на њих унапријед упозоре", рекао је Гринстон.

"Овај нови извјештај омогућава нам да исто учинимо за још важнији исход - рекао бих најважнији - а то је смрт".

Извјештај ће бити предат научном часопису на рецензију, а Гринстон је додао да би, с обзиром на хитност ситуације, "било неодговорно ћутати о томе".

Упозорење за будућност

Научници кажу да је овај Ел Нињо уједно и "разгледница из наше будућности", јер подиже температуре на ниво који се због климатске кризе очекивао тек за 20 година.

"Јачање хитних служби и боље усмјеравање напора могу да спасу многе животе ове године", рекла је коауторка извештаја др Тама Карлтон са Универзитета Калифорније у Берклију.

"Али за 20 година, када данашње екстремне температуре постану нормалне, не желимо да будемо у сталном ванредном стању. Морамо одмах да почнемо да осмишљавамо, примењујемо и процјењујемо алате који ће спасавати животе у годинама које долазе".

Затвор

Славољуб се убио у затвору: Издржавао казну од 40 година

Ел Нињо ће утицати и на залихе хране. Свјетски програм за храну (WФП) упозорио је у августу да би његове посљедице могле да доведу до акутне глади за око 50 милиона људи и изазову раст цијена. Велики Ел Нињо из 1877. и 1878. године изазвао је више од 50 милиона смрти усљед суше и глади, а најтеже су биле погођене Индија, Бразил и Кина.

Професорка Фридерике Ото са Империјал колеџа у Лондону изјавила је у понедјељак: "Тренутни Ел Нињо представља огромну прерасподелу енергије у климатском систему и опасан је јер се одвија поврх знатно топлијег климатског система на који је утицао човјек".

"Због тога ћемо на многим мјестима широм света доживјети досад невиђене екстремне врућине, са свим посљедицама по здравље, безбједност хране и снабдевање водом. Ел Нињо долази и одлази, али све док настављамо да сагоријевамо фосилна горива, он се појављује на све топлијој основи, што заједницама знатно отежава суочавање са посљедицама", поручила је Ото.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: