57 година од разорног земљотреса у Бањалуци

У земљотресу је изгубио сестру. Отишла је помоћи другој сестри, чија је кућа већ била оштећена у потресу који је претходио разорном, по њу кобном.

"Земљотрес је тад срушио ту кућу до темеља и њој је пао надвој бетонски на врат и сломио кичму на три-четири мјеста. Ја сам био са њом. Пребацили смо је на Бањалучко поље, ту је био стационар за прихват рањеника, и с њом сам одлетио из Залужана у Загреб. Лежала је пар мјесеци, али није се могла спасити. Било нам је то тешко, али шта да вам кажем… Нисмо једини", рекао је Илија Мијатовић.

Они који су тог јутра били у Бањалуци и данас памте страх, бјежање и тренутке у којима нико није знао шта носи нови тренутак, а камоли сутра.

"Једно три ноћи смо ноћили вани и онда је ућутило. Кућа сва испуцала, шта бих",

"Како се не сјећам, тад сам имао 17 година. Први ме затекао код куће, онај уочи овог јачег, а други сам дошао у град, враћао се кући",

"Ја сам кући био и све нас… мајка је изашла вани и сви, и онда ме комад цигле мало закачио",

"Мати нам направила доручак, нисам ни почео јести, оно затреса. Они су се за пет секунди створили вани, а ја за столом остао. Кућа је била оштећена, али могло се санирати",

"Хаос је био. Дјечаци и дјевојчице су ишли у школе у Хрватској и Словенији",

"Ја сам имао негдје око 13 година. Страшне ствари су биле у БЛ, било је ужасно. Порушило је све, народ је на све стране бјежао, крио се. Ко је шта могао да спаси, спашавао је", кажу грађани.

Иза сваког оштећеног зида и срушене куће стајали су људи који су преко ноћи остали без сигурности, а неки и без својих најмилијих. Бањалука је тада имала око 75.000 становника, а оштећено је 36.276 станова. Ипак, једна одлука донијета прије најразорнијег потреса помогла је да се спасу многи животи.

"Један од кључних момената је било да се не иде у школе и ту су спашени многи животи, јер су школске зграде настрадале. Оно што сте напоменули, солидарност за школе и дјецу, заиста то је била једна велика сеоба ђака из БЛ, који су ишли по разним крајевима Југославије, групно и колективно, и настављали наставу у другим мјестима. Можда најпознатији случај БЛ гимназије у Цриквеници. Школе се селе док се ради на изградњи", рекао је Владан Вуклиш, историчар.

Бањалука је временом почела да се подиже из рушевина. Град је временом добио ново лице, нове зграде и нове улице. Али се једно питање није промијенило – колико смо данас спремни за земљотрес који се не може спријечити, али чије посљедице можемо умањити?

"Да ли ће некад земљотреса бити, биће сигурно и може се поновити и јачи од тога што је био. Али оно што би требало је сигурна градња свега онога гдје живимо и радимо. Земљотрес као такав неће угрозити ничији живот, већ објекат који није отпоран на сеизмичке силе", рекла је Сњежана Цвијић Амулић, сеизмолог.

Педесет седам година касније, Бањалука памти оне које је изгубила и град који је морала поново да изгради. Сјећање на 1969. годину није само прича о прошлости, већ и подсјетник да од квалитета градње и поштовања прописа зависи колико ћемо бити безбједни када се тло поново затресе.