Апел из Мозаика пријатељства: Текстил претварају у хљеб, а вандали им праве додатне трошкове

„Ми смо то све некада давно скупљали пјешке, па нашим аутима, ишли комбијем, а онда смо својим рукама направили контејнере, који су нам пуно олакшали јер у данашње вријеме то све троши много времена, горива и другог, а овако смо олакшали себи. Контејнери су направљени и стоје на разним мјестима и направљени су баш са том намјером“, казао нам је Мирослав Субашић, предсједник Удружења грађана „Мозаик пријатељства“.

Оно што је жалосно, како напомиње Мирослав јесте неинформисаност оних који мисле да се ради о контејнерима за одлагање отпада те у њих поменути бацају.

„Оно што је можда најгоре, а што смо доживјели, када је један мали цуко био упакован у једну кесу и убачен. То су заиста неке ружне ствари. Ми смо путовали и по бијелом свијету, гледали све то како то и други људи раде, то се пуно пута дешава и у неким другим земљама“, рекао је Субашић.

Како прича Мирослав, није све ни тако црно, јер често се знају десити и оне лијепе ствари, а које их охрабре и обрадују.

„Некад нечије мајке и жене оперу нечију гардеробу и то све лијепо упакују, потом овдје код нас све убаце. Овдје неко упакује и хране, која може да се упакује и убаци и то нас јако пријатно изненади“, нагласио је Мирослав.

Мирослав је напоменуо да мали број људи зна тачно шта је то јавна кухиња те колико оваква организација захтјева новца, људи и других ствари, а које су неопходне за нормално функционисање.

„Ови контејнери су од првога дана направљени као хљеб од текстила. Овдје људи некада дођу по први пут па кажу, ми смо први почели јести текстил умјесто хљеба. Онда ја покушавам да објасним људима да из тог текстила, како то већ функционише, људи овдје стављају ствари, а ми то празнимо једном седмично или на 15 дана. Овдје се то три пута седмично то дијели, а онда се то све пакује и односи у Рамиће гдје ми имамо наш магацин намијењен за паковање, а онда добри људи града Бањалука долазе па ми то заједно пребирамо, од нечега правимо торбе“, рекао је Мирослав.

Оно по чему су контејнери најпрепознатљивији су „крпе“.

„Ми смо се некада бавили екологијом и гледали смо колико се тог текстила нађе у природи и колико се тим текстилом уништава природа, која свима нама значи живот и онда смо из тога направили крпу и данас та крпа нама доприноси да у јавној кухињи буде хљеба. Оно што још људи не знају, јесте да се овдје свакодневно користи јако много плина, струје, и да нам то све та крпа допринесе, како бисмо имали довољно хране“, казао је Мирослав.

Он је овим путем апеловао на грађане да не уништавају контејнере „Хљеб од текстила“ те да у исте не бацају смеће, отпад нити било шта друго за шта нису намијењени.

„Ви имате ту ситуација када се убаце дјеца унутра. Убаци се дијете па нас полиција у току дана, ноћи зове. С друге стране некада неко из неких лоших намјера узме то разбије или опљачка. Хиљаду пута је боље да дође код нас и све ће од нас добити. То је све јако скупо. Шта год да се деси на контејнеру, ви то морате платити. Да вам неко било шта завари, то је данас јако скупо“, казао је Мирослав.