„БинБин“ угрожава безбједност у Бањалуци? Град ћути, ево шта каже струка

У највећи град Републике Српске, прије три године дошле су двије стотине електричних тротинета које данас користе грађани Бањалуке, међутим поред пунољетних, користе их и малољетна лица, а свједоци смо да на једном тротинету често видимо више од једног лица.

Такође, свједочили смо и инцидентима несавјесних грађана, који су их бацали, нестручно паркирали и остављали на непрописним мјестима, а било је и саобраћајних незгода, на срећу без трагичног исхода.

Подсјећања ради, крајем прошлог мјесеца у Свеучилишној клиничкој болници Мостар, преминуо је 15-годишњи младић из околине Метковића, након што је задобио по живот опасне повреде главе у тешкој несрећи. Доктори су се данима борили за његов живот, али задобијене повреде су, нажалост, биле претешке, те младић није преживио.

С обзиром да у Бањалуци електричне БинБин тротинете користе и малољетна лица, а при чему не користе кациге јер уз исте кациге нису дошле, поставља се питање да ли су угрожени поменути корисници као и други учесници у саобраћају.

На ова питања одговоре за АТВ дао је Никола Ћопић вјештак саобраћајне струке.

Како оцјењујете безбједност коришћења електричних тротинета у Бањалуци?

Ризик бих оцијенио као умјерен до повишен, али узрок не лежи у самом возилу него у понашању корисника. Република Српска је била прва у окружењу која је законски уредила ову материју, још крајем 2021. године, што је свакако позитивно. Проблем је јаз између норме и праксе. МУП РС је у првих седам мјесеци 2025. евидентирао незгоде у којима је учествовало 11 возача електричних тротинета, од којих су у шест случајева они и проузроковали незгоду, при чему су два лица задобила теже, а шест лакше тјелесне повреде. Током цијеле претходне године у незгодама је учествовала 21 особа на тротинету, од којих су у 12 случајева оне биле узрочник. Тренд је, дакле, растући. Није занемарив ни број незгода које се не пријаве полицији, али се учесници пријаве са повредама на УКЦ.Тротинет је легитимно превозно средство када се вози по правилима, али фактор човјек учествује у настанку око 95 одсто свих саобраћајних незгода, и ту је суштина.

Да ли су корисници довољно упознати са саобраћајним прописима?

Нису, и то је један од кључних проблема. За возила класе 2 и 4, која развијају до 25 км/х, важе правила као за бицикле, корисник мора имати најмање 14 година, посједовати потврду о познавању саобраћајних прописа и носити закопчану заштитну кацигу. У пракси значајан број корисника ту потврду нема, посебно код изнајмљених тротинета. Из Агенције за безбједност саобраћаја Рeпублике Српске упозоравају да је нагли пораст броја ових возила престигао брзину којом се развијају инфраструктура и јавна свијест, те да д‌јеца углавном нису психофизички спремна за безбједно управљање. Кампање постоје, али досег едукације и даље заостаје за бројем корисника на улицама.

Колики ризик представља вожња тротоарима за пјешаке, д‌јецу и старије?

То је један од најозбиљнијих ризика. Закон је јасан: тротинетима који иду до 6 км/х дозвољено је кретање тротоаром, док они до 25 км/х иду бициклистичком стазом или, гд‌је је нема, десном ивицом коловоза.Бржи тротинет на тротоару је прекршај, не сива зона. Опасност произлази из физике: тротинет је нечујан, слабо уочљив, нестабилан, а кинетичка енергија расте с квадратом брзине, па возило на 25 км/х у судару с пјешаком носи вишеструко већу енергију него што „брзина шетача“ од око 5 км/х сугерише. Најрањивији су старији, због спорије реакције, равнотеже и крхкости костију, затим д‌јеца, чије понашање је непредвидиво, и слијепе и слабовиде особе, које долазак тихог возила не могу ни чути.

БинБин користе малољетници, а често и више њих на једном тротинету. Како то коментаришете?

Ту се преклапају два прекршаја од‌једном. Прво, превоз другог лица забрањен је на свим класама, јер драстично смањује стабилност и повећава ризик од пада и тешких повреда. Друго, малољетно лице испод 14 година уопште не смије управљати оваквим возилом. Слабост модела изнајмљивања је што се старост у апликацији уноси самопроцијеном, а плаћање иде картицом или БинКартицом купљеном на киоску, без стварне провјере година на мјесту вожње. Ту сам и раније поставио питање: ако је тротинет изнајмљен, како је активиран и чијом платном картицом, с обзиром на старосна ограничења оператера. Случај у Гундулићевој, гд‌је је аутомобил на пјешачком прелазу ударио двије д‌јевојчице на електричном тротинету, тачно је тај профил повишеног ризика: неискусно, малољетно, претоварено возило, по правилу без кациге. Одговорност родитеља је овд‌је централна, а оператер би могао да унаприједи KYC провјеру.

Да ли је у реду да корисници личних тротинета подлијежу Закону, док корисници БинБина не (не користе кациге)?

Морам исправити саму претпоставку питања, јер је правно нетачна. Не постоји двоструки систем: Закон о безбједности саобраћаја Републике Српске једнако се примјењује на свако лице које управља лаким личним електричним возилом, без обзира да ли је оно у власништву или изнајмљено. Корисник БинБина има исте обавезе: 14 година, кацига, забрана превоза другог лица, прописане површине, а само возило мора имати идентификациону наљепницу. Постоји стварни проблем у пракси и то да оператер даје тротинет, али не и кацигу, па се де факто вози без ње, што је и менаџер оператера признао рекавши да не могу утицати на то хоће ли неко носити кацигу. Неравноправност је, дакле, стварна, али у примјени, не у тексту закона.

Ко је најодговорнији за безбједност, компанија, корисници или институције?

Одбио бих логику тражења једног кривца, јер је одговорност ланчана и системска. Сваки члан ланца носи свој дио кривице. Корисник, а код малољетних родитељ или старатељ, директно одговара за начин вожње, и ту се враћамо на чињеницу да човјек учествује у око 95 одсто незгода. Оператер одговара за технички исправно, регистровано возило, за провјеру година, за безбједносну опрему и за софтверско ограничавање брзине у пјешачким зонама. Институције носе оквир: МУП кроз контролу и санкције, Агенција за безбједност саобраћаја кроз едукацију и стандарде, а Град Бањалука кроз одређивање површина и улагање у бициклистичку инфраструктуру. Ниједна карика то не може понијети сама.

Конкретно, рјешења су стварна провјера идентитета у апликацији, обавезно гео-ограничавање брзине у центру и зонама школа, обезбјеђивање кацига, инфо-табле на станицама за изнајмљивање, акт Града о дозвољеним саобраћајницама и досљедна контрола. Безбједност у саобраћају креће од нас самих, али систем то мора да подржи.

На питање да ли Град Бањалука планира предузети додатне мјере с циљем повећања безбједности корисника електричних тротинета, односно корисника услуге изнајмљивања „БинБин“ тротинета, као и многа друга питања одговор од надлежних из Градске управе Бањалука нисмо добили.

Остаје нада да ће корисници електричних БинБин тротинета у Бањалуци водити рачуна о томе како их користе те том приликом неће у ризик довести ни себе ни друге учеснике у саобраћају, да би се избјегао потенцијални сценарио из Мостара.