Мањача јача домаћу производњу: Нова сирана, бољи пласман и подршка пољопривредницима

Влада Републике Српске за опремање нове сиране издвојила је 200.000 КМ, како ће функционисати новитети и шта ће се промијенити у производњи те како ће то утицати на пољопривреднике, за АТВ је говорио Бојан Пећанац, директор Центра за развој пољопривреде и села Бањалука.

„У понедјељак смо имали посјету премијера и министарке пољопривреде, гдје смо обишли Центар за развој пољопривреде и села, тачније економију која се налази на Мањачи, која се зове Развојно едукативни центар. Током ове посјете имали смо прилику видјети чим све Центар располаже, шта све имамо и причали смо о плановима за наредни период“, рекао је Пећанац.

Један од поменутих планова се односио на сирану и мљекару, а које ће се финансирати у наредном периоду уз помоћ Владе Српске.

„Након тога ћемо имати прилику да производимо један свој домаћи производ на радост али и корист свих наших компија и људи из окружења. Сада је процес израде пројекта, имамо давно изграђен објекат за то. Пројекат предајемо ка премијеру и ако буде све у реду у наредној години крећемо у реализацију“, рекао је Пећанац.

Центар за развој пољопривреде и села Бањалука располаже са 220 грла, 90 музних грла, а што мјесечно износи 35.000 литара млијека које се продаје Мљекари „Дубица“.

„У разговору са нашим пољопривредним произвођачима као и обиласком терена, прије свега на Мањачи, увијек се појављивала једна тема, а то је да ми то радимо, да ми од њих чак млијеко откупљујемо и правимо финални производ. Ми желимо да направимо један финални производ. Желимо направити један квалитетан ланац, имамо своје производе, млијеко, можемо имати на Мањачи своју прераду. Са том прерадом можемо направити наш квалитетан домаћи производ“, рекао је Пећанац.

Поред Центра, Пећанац је напоменуо и Крајишку кућу, која се налази у центру Бањалуке, а која произвођачима омогућава продају производа и и пласман до крајњих корисника.

„Ми желимо да стварамо додатну вриједност, да та додатна вриједност остаје у Бањалуци у Републици Српској и тиме ћемо се бавити у наредном периоду. Поред млијека, имамо и свој пчелињак гдје имамо 185 пчелињих друштава, залихе меда од 2023, 2024, и 2025. Ове године ће бити и врцање, даље долази брендирање и спуштање ка Крајишкој кући“, рекао је Пећанац.

Такође, поред производа ту је и реализација веб шопа, гдје ће се преко Крајишке куће моћи поручити било који производ из понуде, како би се олакшало купцима.

„Морамо чувати своје производе и своје произвођаче, а Крајишка кућа је баш направљена са тим циљем да им да подршку, да им да вјетар у леђа. Мислим да само ми требамо причати о тим стварима те се надам да ћемо у наредном периоду добити нову локацију за Крајишку кућу што ће побољшати пласман производа“, рекао је Пећанац.

Нова радна мјеста

Доласком нове сиране, долазе и нова радна мјеста, а што је потврдио и Пећанац.

„Центар располаже са 220 грла, пчелињаком од 185 пчелињих друштава, имамо велику количину земље на Мањачи што обрађујемо ми са нашом механизацијом. Оно што је најбитније што Центар има јесу људи. Квалитетни и одговорни људи, који на најбољи начин раде свој посао. Центар не би био ту гдје јесте данас да није било тих квалитетних људи“, рекао је Пећанац.

Подршка Владе и министарства

Ова врста посла, како каже Пећанац ради се из љубави, те свима који се баве тим много значи подршка Владе и ресорног министарства.

„Значи нам подршка Владе и министарства и у свим овим годинама је ту била подршка Владе кроз премије и механизацију, такође ми смо уз подршку министарства учесници пројекта Очување аутохтоних раса гдје ми имамо горе „босанску бушу“ 30 грла и захваљујући том пројекту добићемо додатна средства, која ћемо уложити у Мањачу за побољшање услова“, рекао је Пећанац.

Он је напоменуо да је Центар прије неких мјесец дана прошао на пројекту Министарства трговине и туризме кроз који се креће у уређивање плаже и језера како би се у будућности посјетиоцима омогућио што бољи и угоднији амбијент.

Пећанац је такође нагласио важност партнерства са Владом као и ресорним министарством те је напоменуо да без њихове подршке многи пројекти и сам развој Центра за развој пољопривреде и села, не би били могући.

70 јуница за 70 пољопривредних газдинстава

„Ја већ имам објекат који се може дати пољопривредним произвођачима гдје могу пласирати своје вишкове. Развојно едукативни центар је можда један такав у регији, који спаја све у једном. Ми ћемо ући у пројекат продаје јуница, имамо их 70. Биће нам циљ, а што нам статут налаже, да подржимо своја села и пољопривреднике и ми ћемо изаћи са јавним позивом 70 јуница за 70 пољопривредних газдинстава. Свакодневно продајемо мушку телад на Мањачи, једини услов је да имате регистровано пољопривредно газдинство и то је продаја по цијенама које су испод тржишних, субвенционисане цијене, да кажемо и које значе подршку пољопривредницима“, рекао је Пећанац.

Поред музних крава, јуница и телади, ту су и липицанери, њих 7. У наредном периоду се ради испуст.

„Почећемо мало да се бавимо и са тим коњима које посједујемо. Направићемо сарадњу са аргелом „Вучијак“ да покушамо направити терапијско јахање и туристичку понуду да можемо сутра омогућити нашим суграђанима како из Бањалуке и околине да доведу своју дјецу и на јахање и дружење те да се сами увјере шта ми то све горе имамо“, рекао је Пећанац.

Водоснабдијевање у Бањалуци

„Влада Републике Српске ће ове године почети ка локалним заједницама са помагањем кроз пројекат у вриједности 31. милион КМ за наводњавања. Врло је тешко без наводњавања радити један квалитетан посао у пољопривреди. Ми немамо ту могућност у Развојном центру и приноси ће ове године бити испод оних очекиваних. Од сијена, кукуруза и других ствари“, рекао је Пећанац.

Циљ Центра за развој је био, како каже Пећанац да у овој години самостално ураде посао уз најбоље могуће доприносе, што у овом тешком периоду није било могуће.

„Колико сам видио и податак, ово је најтоплије љето у протеклих 19 година, што само по себи говори колико је та проблематика велика и сви се морамо трудити да нађемо начин да у наредном периоду да улажемо у пољопривреду и да то не буде само механизација него морамо ићи и ка наводњавању јер пољопривредник без воде не може да функционише“, јасан је Пећанац.

Он је напоменуо да су имали и свакодневне позиве пољопривредника, који су се борили са несташицом воде те су им увијек на услузи те се труде помоћи и заштити их на све њима доступне начине.

Јавни позив за пољопривреднике

„Јавни позив је у петак затворен. Јуче сам добио званични податак да имамо 1.601 пријаву за јавни позив. Имали смо 20 мјера за подстицаје и мислим да је ово рекордан број и да никада није било оволико заинтересованих људи. Ми смо се трудили, али се овим путем захваљујем и вама медијима, који сте увијек дали прилику да о томе причамо. Заиста смо негдје одушевљени и много нам је драго када видимо толики број пријављених. 1.601 апликант само значи да се морамо борити за буџет Центра за развој пољопривреде и села у наредном периоду јер подстицаји у Бањалуци без три милиона годишње не могу да функционишу“, рекао је Пећанац.

Он је нагласио да ће се јасно знати на којим мјерама ће бити потребна већа подршка те ће се за њих више и тражити.

„Имали смо велику потражњу за пластеницима, за набавком сјемена и ђубрива, што је јако једна добра мјера, крупна механизација – трактори, а што је био рекордан број пријава од 350 пријава за крупну механизацију. У наредном периоду иде разврставање пријава, те једну по једу завршавати у ускоро уручивати рјешења гдје се надам да ће наши пољопривредници ускоро добити средства од стране Центра за све мјере, које су аплицирали“, поручио је Пећанац.