Станивуковић нашао рјешење за "грешку"?

Грађани огорчени. Упозоравају да се оваква штета не може поправити. Врбе које су расле деценијама не могу бити враћене садњом нових.

"То је убиство, за мене је то убиство, ја то не могу другачије коментарисати и ја би да се мене пита гдје год срушено то стабло ставио смртовницу".

„Колико су та стабла стара, ко зна колико деценија и колико треба да се то обнови“.

„С обзиром да је загађење ваздуха ове зиме било изузетно велико, имам унука који има проблем са плућима, дошла сам да видим о чему се ради, односно очекујем од нашег градоначелника једно озбиљно објашњење“, кажу грађани.

Реакције су преплавиле и друштвене мреже. Фотографије посјечених стабала дијеле се уз поруке да је неповратно уништен битан дио града.

"Ово се нигдје у свијету не ради него се сади дрвеће, да чува обалу, дотакли смо дно".

"Можда ће засадити још старије врбе...или ће можда једно 2-3 небодера да уцртају на обали Врбаса? Шта направише од града".

"У нормалним државама је проблем посјећи дрво у свом дворишту, а камоли на јавној површини. Толико смо далеко од било чега нормалног".

"Град на Врбасу је остао без свог имена и свог идентитета".

"Ништа не конташ, то су они урадили да нас сачувају од даброва".

"Хоће ли сада Еко Toplana #banjaluka смањити постотак у захтјеву за поскупљењем гријања? Добили су здраве врбе за ложење!".

"Градоначелник је заборавио рећи да су висок водостај и јаке ријечне струје исјекле и дрвеће на обали", кажу корисници друштвених мрежа.

Еколози упозоравају да уклањање стабала уз ријеку има и дугорочне посљедице. Осим естетског губитка, нарушава се природна заштита обале и мијења микроклима простора који је годинама био препознатљив по зеленилу. Стабла уз обалу вежу коријењем земљу и спречавају процесе ерозије. Свака крошња прави сјену гдје животиње налазе станиште, те овакво уклањање стабала представља ненадокнадиву штету, упозоравају стручњаци.

„Да се не вратимо опет и на причу око аерозагађења, које смо имали током читаве зиме и сада како су се прољепшали услови, сада иду и на маргину догађаја. Људи, свако стабло које имамо нам је битно и за свако стабло морамо да се боримо“, рекла је Свјетлана Лолић, руководилац катедре за микробиологију Природно-математичког факултета у Бањој Луци.

Тражи се и кривична одговорност за несавјесно вршење службе.

„Рећи за нешто што је у природи да је коров је једно антропоцентрично тумачење лишено икаквог еколошког знања. Опет, то је системски проблем, чули смо јуче на прес конференцији да ће се градити бањалучка рива ширине 5-10 м. Гдје, како, ко је дизајнирао, који материјали, колико ће се земље преорати, колико камења ко зна одакле насути, колико ће цемента бити изливено на обале и у корито?“, каже Игор Калаба, Центар за животну средину.

Направљена је грешка - то је оправдање градоначелника. Сјеча десетина стабала, међутим, тешко може дјеловати као пропуст који се десио успут. Радови су обављени, стабла уклоњена, а одговорност се још тражи.

„Грешка ће бити санирана, шеталиште ће бити урађено, сва дрвећа ће бити заштићена 50 нових врба ће бити засађено и топола и свих других значајних врста дрвећа за нас и за Бањалуку“, рекао је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.

Сада већ, могло би се рећи по навици, Станивуковић пребацује кривицу на друге. Каже, Воде Српске су за то дале сагласност. Од тамо га демантују. Објашњавају да уколико надлежни орган или извођач радова примјети да документација одступа од стања на терену, о истом упознаје пројектанта, те за наставак радова мора да добије његову сагласност, која се биљежи у грађевинском дневнику. То додатно отвара питање ко је и на основу чега донио ову одлуку.

„Воде Српске као институција су већ дале деманти има на нашем сајту објављено, акти које смо издали. Тим актима се ни у једном тренутку не спомиње уклањање дрвећа високог растиња априори, наиме због природне стабилизације обале није дозвољено уклањање високог растиња“, рекао је Давид Латиновић, шеф канцеларије Вода Српске у Бањалуци.

Сјеча око 25 здравих стабала на обали Врбаса изазива огорченост и невјерицу свих који су расли на обалама те ријеке, порука је министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске. Одговорност за то треба да сносе они који су сјечу испланирали и наредили.

Радови ће бити настављени, нова стабла посађена, а пројекат завршен. Ипак, врбе на овом мјесту више не постоје. Уређенији простор можда стиже, али симбол Бањалуке који је нестао не враћа се плановима ни обећањима. Посађене врбе ће тек за неколико деценија достићи величину какву су имале посјечене, па ће обала Врбаса свој препознатљив изглед чекати годинама.