ЦИК испунио жељу Шмита: Процес увођења изборних технологија наставља се упркос бројним пропустима и опоменама на незаконитост

За ову одлуку гласало је 6 чланова, а само Владо Рогић је био против.

ЦИК планира додијелити уговор од 74.527.455,84 КМ без ПДВ-а на 4 године.

Понуде су отворене 2. фебруара, а ЦИК је имао рок од 15 дана да одлучи о најповољнијем понуђачу.

Финансијски најповољнија понуда на тендеру није била понуда групације са "Смартматиком" на челу. Жалбе су дозвољене у року од 10 дана.

Четири понуде биле у трци

Подсјећамо, у трци за вишемилионски посао са ЦИК-ом биле су четири понуде. Осим поменуте фирме "Смартматик" понуде су доставили и Бијељински "Провис", сарајевска "Артко група", те бањалучки "Планет софт".

Поменути "Провис" понудио је да ће посао одрадити у року од 180 дана за 104.110.500 КМ плус ПДВ.

Другопоменута понуда - "Артко групе" - износила је 79.791.281 КМ без ПДВ-а, уз рок од 170 дана.

Најнижу понуду доставила је фирма "Планет софт" из Бањалуке, а она је износила 57.707.261 КМ, уз обећање да ће посао завршити за "свега" 90 дана. У понуди су уз бањалучку компанију учествовали и "Кор" из Сарајева, "Катарина" из Мостара те јужнокорејска компанија "Миру Системс".

Сама сједница ЦИК-а била је испуњена несугласицама управо због тога што је изабрана понуда која није била најнижа, али и претходних жалби на комплетан поступак.

Члан Владо Рогић чак је рекао да је поступак избора неваљан и незаконит - јер су прво изабрали једног понуђача, па промијенили одлуку, те да је више пута измијењен записник Комисије за провођење поступка јавне набавке.

Он је тврдио да је "Планетсофт" током поступка имао најнижу понуду те да "су доказали да није неприродно ниска цијена...".

Остали чланови упорно су понављали да је ЦИК усамљен у овом поступку кад су у питању институције БиХ.

Тврдили су, што је од самог почетка и јасно, да су им само "екстерни сарадници помогли".

Чак је Ахмет Шантић у једном моменту рекао да би требали што мање причати, и признао да су погажени рокови. Пожалио се и он како нису имали подршку домаћих политичара, али се похвалио подршком странаца.

"Можда би било најбоље да се што мање говори... Никоме не пријечим да да своје мишљење... Код овако сложене набавке... Немам избора да се опредијелим за компанију која је релевантна (између ове двије компаније)... Цијена, рок испоруке... Јесмо ли то све испунили, да ли је комисија одговорила, да ли смо ми успјели да одговоримо на њихов захтјев...? Видјећемо... Ако смо нешто и незаконито урадили, имамо и тај другостепени орган... Сигурно је приоритет да идемо у роковима које смо већ погазили. Посебно уз политику која нас не подржава... Успјели смо да дођемо до ове фазе уз помоћ пријатеља из међународне заједнице...", рекао је.

И ту долазимо до поенте цијелог овог поступка. Он је спроведен по жељи странаца, прије свега ОХР-а. Али, преко леђа грађана БиХ, односно њиховим милионима.

Испуњење жеља Кристијана Шмита

Још од прошле године ЦИК је био упоран у набавци ових скенера, а све по жељама Нијемца Кристијана Шмита.

Упркос бројним жалбама понуђача и тврдњама да тендер није у складу са јавним набавкама, Комисија је настављала са својом намјером, иако ни сами нису знали шта они желе.

То је једном приликом чак и признао Суад Арнаутовић члан ЦИК-а.

"Кад се заврши читава ова активност, да направимо један краћи програм едукације, прије свега наших чланова ЦИК-а, наших упосленика и тако даље са суштином те, да тако кажем, те тендерске документације, шта ми све тамо тражимо, да у неком наредном периоду идемо с том едукацијом, с упознавањем, са дисеминацијом тог цијелог процеса, јер се ради о јако обимној документацији која у многим стварима је непозната широј јавности", још у децембру је рекао Арнаутовић и тако признао да немају појма на шта би да потроше силне милионе народног новца.

А када говоримо о испуњењу жеља Шмита, члан ЦИК-а Жељко Бакалар се "хвалио" да имају подршку "међународне заједнице", али и осуо паљбу по домаћим институцијама.

"Нажалост, ми смо усамљени као институција. Имамо подршку великог дијела међународне заједнице, немамо подршку државе, немамо подршку Парламента, немамо разумијевање Савјета министара. Углавном, у овоме смо сами", рекао је тада Бакалар, а готово исто се могло чути и на данашњој сједници.

Од самог почетка јасно је било да је Кристијан Шмит био онај који је највише желио да се ови скенери набаве, па чак и уз кршење процедура. То доказују и његове одлуке, прије свега клаузула којом за потребе ЦИК-а одобрење финансија може да потписује замјеник министра без одобрења министра финансија.