ЦИК задао домаћи – мирна рука и бојење кружића

Само што овај пут, задатак не прегледа учитељ, него скенер. Уколико вам фломастер ,,побјегне'' неколико милиметара преко кружића. Оно што је за бирача јасна воља, скенеру би могао бити - неважећи листић.

„Скенер ће га очитати као неважећи гласачки листић. Јер, да би скенер препознао гласање, мора се добро попунити овај кружић. Нико од нас нема ништа против да се изврши биометријско утврђивање ко је гласач ко није. Али, шта је суштина овог скенирања и зашто је потрошено 70 и нешто милиона?'' рекао је члан Републичке изборне комисије, Александар Радета.

Уз гласачки листић стиже и кандидатска листа, па пронађи име, запамти број, врати се на листић и погоди прави кружић. Могло би се рећи, прави изборни квиз. Посебно за старије бираче који ће се са новом процедуром можда први пут сусрести тек иза паравана.

,,И сада замислите то суочавање са гласачким листићем, гдје имате велики број политичких субјеката, имате други листић гдје морате пронаћи и на једној и на другој страни. Прилично то траје. Ако у томе имате појаву особе са инвалидитетом, која је слабовидна, полуписмена. Вјерујте да ће , бојим се доста људи размислити да ли да приступе гласању, јер народ ће увијек говорити – зашто ми то треба да идем тамо да се излажем стресу, бламовима, страховима итд“, рекао је Невенко Врањеш, Омбудсман за људска права БиХ.

,,Сматрамо да је ово на неки начин непотребна промјена која долази врло касно, имамо мјесец и по дана да обучимо бираче како да користе нове изборне технологије што је лакши изазов. Али, и како гласати на редизајнираним гласачким листићима што је тежи изазов“, рекао је пројект менаџер Коалиције "Под лупом", Дарио Јовановић.

Ко се снађе са бројевима и кружићима, стиже до скенера. Листић се не пресавија, већ иде у заштитну фасциклу, а затим један по један, лицем према доље, у уређај. Скенер чита оно што види, а прије скенера постоји могућност да ваш избор види и особа иза, или поред вас.

,,Наравно да ће видјети, јер ту нема никакве заштите. Он је стављен ту поред скенера да помогне, под наводне знаке лицима која се не сналазе“, рекао је Радета.

Све ово на изборни дан треба да држе под контролом бирачки одбори. Уз бирачке спискове, листиће и досадашњу процедуру, сада добијају уређаје, биометрију, скенере и читав низ ситуација за које морају имати одговор. Ни у ГИК-у Бијељина, нису оптимистични. Одговорности превише, времена и подршке ЦИК-а, кажу премало.

,,Ево за мјесец и по нас чекају избори које ми треба да проведемо и треба да понесемо одговорност. Шта имамо од ЦИК-а? Немамо ништа осим ишчитавања пуког слова закона, гдје неко – градоначелник треба да обезбиједи то и то. Од тога нема ништа“, рекао је члан Градске изборне комисије Бијељина, Радомир Његуш.

Прави парадокс могао би да стигне тек након затварања биралишта. Скенер преброји једно, људи контролно преброје друго. У идеалном сценарију, исте бројке и бржи резултат. Ако се не поклопе, враћамо се папиру и ручном бројању. Па би најмодернији дио новог система, у спорној ситуацији, могао завршити тамо одакле смо кренули – на човјеку, папиру и оловци.

,,Шта онда ако се они не подударају, онда се иде поново ручно бројати и уписују се и признају се само они резултати који се ручно утврде. Онда се поставља питање, а што нам је све ово требало? Мислим да ће овај систем продужити и искомпликовати ово све умјесто да поједностави и скрати утврђивање резултата“, рекао је бивши предсједник ЦИК-а БиХ, Бранко Петрић.

ЦИК је задао домаћи задатак. Остало је још 45 дана да га сви савладају. Ко је учио и савладао, а ко ће пасти на првом кружићу знаћемо четвртог октобра.