Црнковић: Након Женеве урадити анализу и видјети које су нове могућности

Колико год је важно оно што чланови хрватске делегације нису могли одбранити, Црнковић је истакао да је једнако важно и оно шта су рекли, а за примјер се може узети коментар да су неформалним начинима долазили до података у вези БиХ које су користили за студију, преноси Срна.

"Гуглати податке о Уни, а занемаривати институције и заштићена подручја је нешто што је ружно за чути, а камоли урадити. Наводно, сада након што се десила Женева, најављују консултације са БиХ. Поставља се питање, након 26 година игнорисања, након што су радили све што су радили и завршили студију, сада би да се консултују?", рекао је Црнковић.

Напоменуо је да је Трговска гора одабрана прије 26 година политичком одлуком, а сада би званичне консултације.

"Моје мишљење је да је то ехо пораза у Женеви, а оно што је суштински важно, јесте покушај да се опере процес који је био све, само не како треба", каже Црнковић.

Црнковић, предсједник Удружења "Грин тим" из Новог Града, сматра да већ од понед‌јељка треба урадити анализу и дефинисати нове могућности.

"У сваком случају, шта год био закључак, потребно је паралелно ићи у више смјерова. Прво је надовезати се на Женеву, друго подржавати и афирмисати заинтересовани дио академске заједнице да настави радити на случају Трговска гора", оцијенио је Црнковић.

Потребно је, додао је, ширити круг до сада укључених професора и научника да дају допринос у складу са експертизама и могућностима.

"Суочавање у Женеви је из нашег угла прошло одлично. Иако се од више чланова наше делегације могло чути како Хрватска није била спремна, то стоји, али мишљења сам да су још и добро прошли како су могли", рекао је Црнковић.

Он је додао да је хрватска делегација вјешто успјела да побјегне од доста конкретних одговора.

"У контексту расправе можемо различито гледати да ли је вјешто избјегавање неких одговора д‌јеломични успјех или не, али дефинитивно су нама дали смјернице чиме посебно треба да се позабавимо", појаснио је Црнковић.

Црнковић је навео да је важно да се настави у смјеру кршења других конвенција, али и да се агресивније отвори питање тишине код неких међународних тјела.

Објаснио је да се ово без проблема може радити истовремено, али и да је важно опредијелити се када су у питању лобирања и заговарања на међународном нивоу.

"Морамо д‌јеловати на свим пољима, јер достизање правде у данашње вријеме тражи далеко више од самог права и струке. У Женеви смо показали да можемо и те како добро урадити посао", нагласио је Црнковић.

Истакао је да се наступ у Женеви ни на који начин не може посматрати само кроз присутне тамо, јер је много оних који су били укључени у читав процес, од институција па на даље, тако да је ријеч о заједничком успјеху, а не само експертског тима или делегације која је имала прилику бранити интересе.

"Имамо разлога бити задовољни што смо преузели иницијативу, што су ствари кренуле на боље, али доста посла је пред свима нама, од грађана до институција", закључио је Црнковић.

Делегације БиХ и Хрватске суочиле су се у четвртак, 14. маја, пред пред Имплементационим комитетом Еспоо конвенције у Женеви, први пут од како је проблем Трговске горе присутан.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нукеларне електране "Кршко" као и постојећи институционални отпад складишти на локацији Трговска гора у општини Двор, на самој граници са БиХ.