Интервју који је Шмит хтио зауставити: "Американци Додику симболично послужили Вашу главу на сребрном послужавнику"

Ово су само неке од констатација њемачког новинара Михаела Мартенса у интервјуу са Кристијаном Шмитом. Истом оном тексту чије објављивање је ОХР покушао да спријечи.

"Глава је на врату"

"Ја то не видим тако. Моја је одлука ово што сам сада урадио. Глава је на врату, и тамо ће и остати. Сви разговори су протекли мирно и без „употребе оружја“. Ја сам са своје стране изразио спремност да, под постојећим околностима, спречим да се различите позиције одразе као ризик за функцију Високог представника. Зато сам тако одлучио у разговорима који су били интензивни, али и успјешни", одговарао је Шмит.

Ту га је Мартенс "дочекао" са темом "интензивних разговора". Питао га је колико пута мора да се "уједе" за језик и да дјелује како неко ко, бар не још увијек не смије да каже све што би желио.

"Они који говоре све што им је на срцу не поштују основна правила дипломатског опхођења. Ја нисам овдје да бих објашњавао емотивна стања, већ да бих рекао о чему се ради. Након пет година на функцији, што је други по дужини мандат међу свим високим представницима у БиХ, тешка срца сам донио одлуку да престанем са радом. Али такође знам да имамо неке проблеме које морамо да отворимо. Ко год вјерује да се ствари рјешавају тиме што један одлази, а други долази, није разумио проблеме у БиХ.

Ангела Меркел и долазак у БиХ

Мартенса наставља са тим како је Шмит уопште дошао у БиХ.

"Своју позицију овдје у Сарајеву, са које су Вас Американци сада мање-више протјерали, дугујете Ангели Меркел. Она је на једном скупу Ваше ЦСУ 2017. године изговорила чувену реченицу да су времена у којима се човјек могао потпуно ослонити на САД „у извјесној мјери прошла“, због чега Европљани морају да преузму више одговорности. Да ли се слажете са том реченицом?"

"Слажем се са тим – додуше уз једно питање: Шта смо ми Европљани заправо урадили да развијемо сопствену стратегију? Када погледам ситуацију овде у БиХ, видим још увијек значајну потребу за накнадним прилагођавањем. Гдје су Европљани у односу према овој земљи?

Утицај МАГА покрета у Европи

Мартенс је наставио разговор са утицајем МАГА покрета у Европи и томе како бројни лидери, укључујући и Милорада Додика, имају подршку ове Трампове организације.

"Прије свега, она (ЕУ) не би требало да реагује, већ да дјелује. Узмимо питање бх. снабдијевања енергентима. БиХ се снабдијева искључиво гасом из Русије, који долази преко Србије. Да би се томе парирало, већ годинама постоји идеја, коју је ЕУ у почетку снажно подржавала, о изградњи гасовода од Хрватске до БиХ. Американци то гурају напред, што им се не може замјерити. Сада ЕУ каже да то више не може да подржи јер се не ради о обновљивим изворима енергије. Дакле, БиХ и даље зависи само од руског гаса. Не може се све завршити тиме што ће се накнадно само критиковати други. Шта је са нашом европском стратегијом?", пита се Шмит.

Њемачки новинар се дотакао и теме српског лобирања у САД-у те навео да су "један од два циља наведена у лобистичком уговору је постигнут". Други је, наводи Мертенс независност Републике Српске.

"Ви ускоро одлазите, Додик је још увијек ту. Да ли ће он покушати да оствари и други циљ и да уз америчко прећутно прелажење преко тога уништи БиХ?

"Разумијећете да не желим да говорим о именима, поготово што се име које сте поменули ионако превише често помиње. Не зависи то од тога", немушто одговара Шмит.

На додатна питања о Додику није хтио да одговара.

"Ја то не узимам здраво за готово – о том човјеку се у сваком случају превише говори", каже Шмит.

Шмит није знао ни шта да каже, када је додатно упитан о односу Додика и нове америчке администрације.

"Трампов најстарији син, Доналд Трамп Млађи, путује код Додика у Бањалуку на једну економску конференцију. Постоје многи други контакти Додика са МАГА покретом. Зар се ту не мора поставити питање да ли би се САД заиста супротставиле стварним сецесионистичким тежњама Додика? Уколико Додик мисли озбиљно, муслимански Бошњаци, који чине апсолутну већину становништва у Босни, тешко да би скрштених руку посматрали уништавање своје државе.

Шмитов одговор, опет никакав: "Ко год мисли да на Балкану може рјешавати проблеме повлачењем нових граница, превиђа да тиме прије свега одмах настају нови проблеми. Такве идеје су опасне јер заваравају нуђењем рјешења за нешто што се, барем на тај начин, не може ријешити."

Шмит дао интервју њемачком новинару па покушао да спријечи објаву текста

Подсјећамо, њемачки новинар Михаел Мартенс је на свом профилу на друштвеној мрежи Икс подијелио причу о интервјуу који је урадио са Кристијаном Шмитом у којој је описао како је ОХР покушао да спријечи објаву текста.

Мартенс је новинар њемачког листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, а теме су му често везане за БиХ и шири регион Балкана.

БиХ

Шмит дао интервју њемачком новинару па покушао да спријечи објаву текста

У том погледу, урадио је и интервју са Шмитом због којег је дошао у БиХ. Ипак, интервју се није свидио Шмиту, који је покушао да спријечи објаву текста.

"Чим сам угасио снимање разговора, Шмит је одмах рекао да је незадовољан мојим питањима. Замјерио ми је што сам ставио у питање то да је оставка његова лична одлука. Такође, замјерао ми је и како сам писао о раду ОХР-а. То је његово право, али сам му рекао да нисам ту да би он био срећан или несрећан", написао је Мартенс.

Додао је и да је раније добио поруку због једног текста у којем је критиковао ОХР и то директно од Шмита.

"Четири сата након интервјуа, док сам био у хотелу, дошао ми је мејл Одјела за односе с јавношћу ОХР-а, у којем је стајао захтјев да се интервју повуче", навео је Мартенс.