Да ли ће нам нове изборне технологије олакшати гласање?

"Циљ је да изборни процес буде сигурнији, транспарентнији, ефикаснији и поузданији за све учеснике. Захваљујући приступачним механизмима провјере уграђеним у сваку фазу процеса, технологија бирачима и свим релевантним актерима пружа веће повјерење у резултате", рекао је Јован Калаба, предсједник Централне изборне комисије БиХ.

Питање је само, хоће ли модерни избори бити и једноставнији ? За оне који свакодневно користе савремене технологије, можда ништа посебно и не толико тешко и компликовано. За старије бираче, људе који нису са технологијама на „ти“, сасвим друга прича.

"Само гласање је постало толико захтијевано, јер тешко да ће старији људи, слабовиди и људи који се теже сналазе моћи извршити гласање за кратко вријеме. Узмите само да треба скенирати отиске прстију, да треба да добијете папирић да се чланови бирачког одбора потпишу на то, па да вам уруче листиће, па са листићима и попратном литературом идете иза па тражите за кога да гласате, ко је из које странке", рекао је Александар Радета, члан Републичке изборне комисије.

Технологија би требало да смањи могућност грешке и манипулације, ако је вјеровати ЦИК-у. Листић више није баш онакав какав су грађани навикли да виде. Имена кандидата неће бити на самом листићу на исти начин као раније, већ ће бирачи користити ознаке и бројеве, док ће имена бити доступна на посебном информативном материјалу. А све то отвара питања из рубрике „шта ако“ - шта ако се бирач збуни? Шта ако погрешно означи? Шта ако не разумије процедуру? Шта ако му се листић заглави? Шта ако скенер не ради?

"С тим што ће бирачи имати помоћ, могу им објаснити чланови бирачког одбора, то ће вјероватно радити локалне изборне комисије, градске изборне комисије, али и Коалиција „Под лупом“ ће имати исто такву једну активност везано за то да се објасни како је најједноставније гласати", каже Вехид Шехић, бивши члан ЦИК-а БиХ.

А шта ако технологија закаже? ЦИК увјерава да су уређаји тестирани и да се предсједници и замјеници предсједника бирачких одбора обучавају за њихову употребу. Ако се појави технички проблем који предсједник бирачког одбора не може одмах ријешити – проблем више није само технички. Постаје изборни.

"Ништа нас од ЦИК-а не изненађује, и приликом увођења ових нових технологија, саме примјене ја очекујем да ако буду одржани избори са овим тзв. модерним технологијама, ја очекујем да ће бити модерни хаос", рекао је Александар Радета, члан Републичке изборне комисије.

Нико не може бити против тога да се изборни процес учини сигурнијим и транспарентнијим. Проблем настаје када се под паролом модернизације уведе систем који грађанима изгледа компликованије него претходни. Јер избори нису такмичење у технолошкој писмености. Бирач не треба да буде стручњак за скенере, његов посао је да дође на бирачко мјесто и гласа. И тада ће се видјети да ли су упозорења била претјерана и оправдана. Одговор неће дати ЦИК на презентацијама. Даће га бирачи на бирачким мјестима, 4. октобра.