Дејтонски мировни споразум не познаје појам вршиоца дужности високог представника

„Нема их у Дејтонском споразуму. Правним фикцијама и политичким манипулацијама покушало се од тих квази правних творевина направити извор ауторитета. То је, што се озбиљних правника тиче, апсолутно ништавно. Никаквих надлежности нема“, рекао је Милко Грмуша, правник.

Ипак, не треба занемарити чињеницу да ово није први пут да ОХР има вршиоца дужности високог представника. На том мјесту 2009. године био је Американац Рафи Грегоријан, након што је Мирослав Лајчак поднио оставку. Међутим, исто тако битно је нагласити да вршилац дужности нема надлежности предвиђене Анексом 10, став је правника.

„Подсјећамо да је супервизор за Брчко, који је именован за вршиоца дужности од стране ПИК-а, који такође није препознат као орган у Анексу 10, нити утемељење налази у једном инструменту међународног права. Он је формални замјеник високог представника и у теорији би он могао да извршава оне надлежности које на њега пренесе високи представник, а које би требале бити ограничене само на нужне и потребне, а нипошто оне из Анкеса 10“, наводи Дамир Сакић, правник.

Ни Кристијан Шмит није био именован у складу са оним што пише у Дејтонском мировном споразуму, односно није га потврдио Савјет безбједности Уједињених нација, а сада опет имамо ситуацију да се у питање доводи и легитимитет именовања његовог насљедника, каже Саво Минић.

„Нама неко намеће тутора и наметне га на начин да то није чак ни у складу са прописима који су они који намећу измислили. Сада ти који намећу тутора не могу да се договоре, па онда нађу резервног и кажу ево биће он“, рекао је Саво Минић, предсједник Владе Републике Српске.

Из Делегације Европске уније у БиХ очекују да земље чланице ПИК-а до 14. јула усагласе ставове по питању именовања новог високог представника. Луиђи Сорека истиче да је Луис Кришок привремено, а не трајно рјешење. Исто тако, каже ни ОХР није предвиђен као трајна категорија и треба да се иде у правцу њеног гашења.