Детаљи одлуке Суда БиХ о спорној обради података

То су посљедице које је Суд БиХ навео и надувао у образложењу рјешења којим је омогућио Агенцији за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ да, упркос забрани Агенције за заштиту личних података, настави да обрађује податке грађана с циљем издавања потврда за електронске потписе изван оквира својих законских надлежности.

"Изрицањем забране обраде података и стопирањем издавања квалификованих електронских потписа, које су већ пуштене у оперативни рад, аутоматски се изазива потпуни колапс и парализа система дигиталне идентификације у држави. Финансијска и оперативна штета огледа се у тренутној нефункционалности електронских сервиса које користе стотине државних институција, преко 15.000 привредних субјеката и хиљаде грађана. Евентуални каснији повратак у пређашње стање након судске пресуде био би технички и финансијски изузетно комплексан, скуп и у коначници беспредметан, јер би повјерење у дигиталну инфраструктуру државе било трајно уништено", стоји у Рјешењу Суда БиХ.

Суд БиХ у апсолутној се мјери наслонио на аргументе ИДДЕЕА-е, чак на граници концепта ИДДЕЕА-е као генератора дигиталне тренасформације БиХ који је на почетку свог мандата министра комуникација промовисао Един Форто. Суд у образложењу експлицитно наводи какву би све штету претрпјела та Агенција због својих већ уговорених односа с МУП-ом Кантона Сарајево, Пореском управом Федерације, општинама по Федерацији, те у оквиру неких међународних пројеката.

С друге стране, Суд наводи како сама Агенција за заштиту личних података неће претрпјети никакву штету, иако циљ рјешења те Агенције није заштита њених финансијских или других интереса, него закона и грађана чији се подаци обрађују. Штета по грађане чији се подаци користе изван оквира надлежности и у сукобу с надлежностима МУП-ова који су власници личних података грађана - није ни поменута у образложењу Суда. Ту није крај оправданој сумњи у непристрасност судске одлуке у овом предмету.

Суд БиХ на крају образложења апострофира да одлагање извршења, како је наведено, "није, нити смије бити, прејудицирање коначне оцјене Суда БиХ о законитости оспореног рјешења" Агенције за заштиту личних података. Одмах у сљедећој реченици слиједи невјероватна пресумпција о доношењу коначне одлуке у корист ИДДЕЕА-е.

"Уколико би се допустило тренутно извршење рјешења, а Суд БиХ накнадно донио одлуку у корист тужитеља, провођење такве пресуде и повратак у пређашње техничко и институционално стање били би фактички немогући јер би систем већ претрпио непоправљиву штету", наводи се у Рјешењу Суда БиХ.

Тужилац у овој причи је ИДДЕЕА, а у образложењу рјешења Суд даље ниједним словом не наводи шта би се десило у случају да у меритуму одлучи у корист Агенције за заштиту личних података, односно шта с посљедицама у том случају де факто злоупотребе личних података грађана које ће ИДДЕЕА наставити да проводи до коначне одлуке Суда. Суд БиХ такође се позабавио и квалитетом услуга ИДДЕЕА-е, баш као да су судије стручњаци из области информационих технологија и ај-ти безбједности.

"Обрада личних података коју тужитељ врши у сврху издавања квалификованих електронских потврда спроводи се кроз високобезбједне, криптографски заштићене државне информационе системе, уз стриктно поштовање свих техничких стандарда", стоји у Рјешењу Суда БиХ

Нисмо имали времена да истражујемо каква то формална и неформална знања и сазнања имају судије у овом предмету из области информационих система, па су тако сигурни у високобезбједне, криптографски заштићене информационе системе и техничке стандарде којим се води ИДДЕЕА. Па ипак, имали смо времена да још једном погледамо пресуду Суда БиХ из јуна прошле године, којом је Суд БиХ потврдио претходно рјешење Агенције за заштиту личних података БиХ о забрани да ИДДЕЕА обрађује личне податке грађана. Тада је Суд навео да то што је ИДДЕЕА радила није било ни безбједно, ни заштићено.

"Вијеће прихвата као законито образложење побијаног рјешења, да регистрација на електронски идентитет путем адресе електронске поште, затим уношење у апликацију идентификационог броја са потврде ЛК/ОИ-2А као и самофотографисање апликанта ради додијељивања електронског потписа, без идентификације носиоца података на лицу мјеста, отвара могућност за сваки вид злоупотребе личних података почев од лажног представљања путем адресе електронске поште до кориштења туђег ај-ди броја са наведене потврде као и коначници туђе фотографије. Дакле и по схватању овог управног вијећа, посебна се пажња мора посветити обради биометријских података и ЈМБГ, јер та обрада може узроковати висок ризик по права грађана", наводи се у Пресуди Суда БиХ

Наведену пресуду потврдило је и Апелационо управно вијеће Суда БиХ у новембру 2025, које је тада одбило захтјев ИДДЕЕА-е да преиспита пресуду из јуна те године. Борба Агенције за заштиту личних података против злоупотреба ИДДЕЕА-е почела је још 2018. године, када је Суд БиХ пресудио против ИДДЕЕА-е након што јој је Агенција за заштиту личних података забранила да правним лицима - конкретно банкама у овој случају - одобрава и омогућује стални приступ личним подацима грађана из својих електронских евиденција.