Све више грађана користи лијекове за смирење: Шта је разлог?

"У 2024 години на антидепресиве је потрошено 12.574.912 КМ, што је за око 1,684,919 КМ више него у 2023. години. На анксиолитике је потрошено 14.026.580 КМ што је за око 974.905 КМ више него у години прије. Хипнотици и седативи су имали пораст од око 3.000 КМ у 2024. години. Све наведено чини укупни пораст промета лијекова из ове групе од око 2,662,824 КМ у 2024. години", наводе из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.

Тренд је то који забрињава, упозоравају из Дома здравља у Бањалуци. Наводе да је број обољелих од менталних болести у порасту, али да се становништво лакше одлучује да затражи помоћ.

„Број обољелих од менталних болести је у порасту из више разлога. Један од њих се повезује смањеном стигмом обољелих од менталних болести те се становништво више и лакше одлучује да потражи помоћ професионалца из области менталног здравља, а други разлог је свакако пораст менталних поремећаја. Генерално се користе више лијекови за менталне болести у односу на прије, јер имамо пораст обољења из области анксиозно-депресивних стања", наводе из Дома здравља у Бањалуци.

Грађани су свјесни повећаног броја менталних болести и поремећаја.

"Пијемо лијекове, пијемо пиће, дрогирамо се свашта, нема шта не радимо, ми радимо што нико не ради, коцка се, свашта нешто".

"Ма све је то дошло са стране, није то ништа домаће!"

"Јесмо, баш јесмо времена су нам то донијела".

„Да, да и млади и стари".

„Ја лично не пијем, имам супругу исто, како се онако каже по потреби“.

"Па апотеке најбоље раде", кажу грађани.

Омиљени међу пацијентима и очигледно најпрописиванији лијек на рецепт је бромазепам. Од главе до пете, преко нервозе до болова у кичми, тахикардије - бромазепам је био први лијек из ове групе у 2024-ој години.

„Стиче се утисак да се то мало некритички прописује зато што пацијент не може купити без рецепта. Њему треба рецепт да у апотеци добије тај лијек. Некад притиснути захтјевом пацијента љекар попушта и да не би са њим улазио у вербални конфликт поготово ако види да је то проблематична особа, особа која би можда и требала помоћ психијатра а ето покушава неким краћим путем да дође до неких рјешења онда дешава се то, наравно да има некритично прописивање психофармакоида исто као и антибиотика. И да би се о том требало повести рачуна", рекао је Раде Дујаковић, доктор породичне медицине.

Психијатри опомињу да узимање лијекова на своју руку не би смјела бити опција.

"Врло је опасно да се дуго времена узимају ти лијекови. Из простог разлога што изазивају толеранцију и овисност после неког времена, неке дозе које су у почетку могле нешто да раде да умире постају недостатне онда се та доза повећава, излази се из референтних прописаних доза јавља се овисност, која ако траје више од пар година је заиста тешка за скидање“, рекао је Александар Пејић, специјалиста психијатрије.

Циљ је да се полуција едукује и схвати да је примарна помоћ психотерапија истиче Александар Милић психолог.

"Ми смо навикли да идемо на фармакотерапију а не укључујемо довољно психотерапију, а психотерапија је уставри промјена у начину живота и у стилу живљења", рекао је Александар Милић, психолог.

Иза сваке таблете често стоји проблем који изискује много више пажње од краткотрајног олакшања које даје таблета, кажу стручњаци. Додају да јенеопходно преузети одговорност и јавити се специјалисти психијатрије а не бити сам свој доктор.