Положени вијенци и служен парастос погинулим припадницима 65. моторизованог пука Републике Српске

Вијенци су положени код спомен-бисте Споменка Гостића, симбола страдања и младости изгубљене у рату. Ратног пута и сабораца и данас се сјећа и Бојан Јовановић, који је пуку приступио са 18 година.

"Живимо као да смо једна фамилија. За нас оваква дешавања много значе, јер прва и главна ствар је да наше погинуле саборце никад не заборавимо. Они су дали највише што неко може дати – дали су свој живот за Републику Српску. То је за нас стварно светиња", рекао је Бојан Јовановић, некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука Војске Републике Српске.

Свако окупљање, кажу ветерани, врати и понос и тугу. Подсјећају да иза сваког имена уклесаног на споменику стоји нечији живот, породица и ратни пут.

"Оно што је најбитније - имамо браћу гдје год дођемо. Као што неко из Требиња, када дође у Добој, у невољи има мене. Тако ја имам у Требињу или у Љубињу, или у цијелој Републици Српској", рекао је Бранко Јовић, некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука Војске Републике Српске .

"Присјетимо се често, мада тешко се прича о томе. Онда повуку емоције и баш... избјегава се причати о томе", рекао је Рајко Ранковић, некадашњи припадник 65. заштитног моторизованог пука Војске Републике Српске.

Oва јединица Војске Републике Српске вуче коријене из некадашње Југословенске народне армије. Oд момента формирања до краја Одбрамбено–отаџбинскоg рата кроз јединицу je прошло око 7.000 војника, од којих је 68 дало живот. Најтежа истина, кажу ветерани, јесте да су многи погинули прије него што су стигли истински да започну живот. Просјек старости страдалих био је тек нешто више од двадесет година.

"То су били момци од 18-19 година који су били на обавезном служењу војног рока. И тони су поднијелио највећи терет почетка рата у БиХ и након тога тај део војника који је изгинуо за некима се још увек трага неки се воде као нестали", рекао је Жељко Пантелић, мајор у пензији.

"Веома су важни у смислу преношења културе памћења и културе сјећања прије свега због младих генерација ми знамо шта је терет рата терет губитка живота нажалост многи од нас су и поред себе видели страдање сабораца", рекао је Зоран Бенак, предсједник Удружења ветерана 65. заштитног моторизованог пука Главног штаба Војске Републике Српске.

У оквиру обиљежавања приказан је и документарни филм „Прича поносног пука“, посвећен формирању, ратном путу и расформирању ове јединице. Ветерани су претходних дана организовали и добровољно давање крви, поручујући да сјећање на погинуле саборце, осим кроз причу и молитву, желе чувати и дјелима.