Европска унија спремна за преговоре са БиХ, услов - затварање ОХР-а

"Европска унија нам је дала до знања да главни преговарач мора имати легитимитет, али и ауторитет, да може све партнере у БиХ, сваки ниво власти да доведе за исти сто, да има ауторитет да може да преговара са њима и да их гура да донесу одлуке које су у складу са условљавањем која чекају Бих на овом путу“, каже Кесић.

Политичари у БиХ морају се почети сами договарати, без страног интервенционизма – реченица је ово коју у посљедње вријеме често изговарају европски и свјетски званичници. Самим тим, намеће се питање треба ли нам Канцеларије ОХР и која је улога високог представника у БиХ.

„ОХР мора да нестане и то је минималан услов да се може овдје било шта договарати. Друга ствар, вратите нас на оно што пише у Уставу и ми ћемо ту бити. Ако нећете, нема потребе да будемо ту. Као што је то речено и на Савјету безбједности, нестаће међународни интервенционизам. Позивам муслимане да преговарамо, да разговарамо“, каже предсједник СНСД-а Милорад Додик.

"Данас, 30 година касније они су направили нову, антидејтонску БиХ, за коју три конститутивна народа нису дали своју сагласност, па су покушавали неколико пита уставне реформе којима су покушавали да унесу у Устав нешто што је неуставно“, каже Синиша Каран, професор уставног права.

ОХР је индикатор неуспјеха БиХ, мишљења су политички аналитичари. Драго Вуковић каже да БиХ не може постати самоодрживо друштво док год је ту појединац који доноси одлуке, притом фаворизујући интересе једног, бошњачког народа.

"Заиста би био ред да оде и то што прије. Ја и даље мислим да БиХ има шансу, само под једним условом, да политички лидери сједну и договоре се шта ће бити са БиХ“, поручује политички аналитичар Драгомир Вуковић.

ОХР је непотребан у БиХ, иако у Сарајеву не крију жељу да се Канцеларија високог представника задржи што дуже у БиХ, јасан је Зденко Ћосић, делегат ХДЗ-а у Парламентарној скупштини БиХ.

"Тај страх од одласка високог представника или модификација улоге високог представника је, опет, ирационалан. Ја мислим да високи представник неће отићи док се не стабилизује ситуација“, истиче Драго Ћосић, делегат ХДЗ-а у Дому народа ПСБиХ.

Чак су и неки од бивших високих представника у БиХ свјесни да ОХР предуго постоји у БиХ и да је вријеме за затварање канцеларије. Тај став заступа Волфганг Петрич, који је, како каже приликом предаје дужности Педију Ешдауну рекао да мора бити посљедњи високи представник у БиХ, а то је било почетком двијехиљадитих.

ВОЛФГАНГ ПЕТРИЧ, бивши високи представник у БиХ

13.40-14.12

"Морају се подузети озбиљни напори да се затвори Канцеларија високог представника. Затварање не значи напуштање БиХ. Ми смо 2002. говорити ово треба да буде међународна одговорност, то треба да се пребаци на Европску унију. Босна не жели постати чланица ОХР-а, већ ЕУ“, говорио је Волфган Петрич, бивши високи представник у БиХ.

Високи представници су за три деценије колико дјелују у Бих донијели више од 900 наметнутих одлука, а свака од њих значила је пренос надлежности на ниво БиХ. Циљ је био унитарна БиХ, на штету Српске, али и дејтонске Босне и Херцеговине.