Гашпар за АТВ: За дугорочну стабилност вратити се изворним принципима Дејтона

"Умјесто да буде оквир домаће равнотеже, постао је систем у којем високи представник има већу моћ од изабраних институција. То је највеће одступање од изворног споразума", каже Гашпар.

Он каже да данас држава живи између двије суверености, једне унутрашње и једне међународне. Та двострука конструкција објашњава зашто дјелује стабилно само док постоји спољни надзор.

"Босна и Херцеговина је фактички управљана држава, гдје високи представник, попут Кристијана Шмита, може да намеће законе и смјењује политичаре. То је анахронизам који подсјећа на колонијални остатак у срцу Европе. Сједињене Америчке Државе су недавно укинуле санкције Милораду Додику, што је био сигнал преласка ка прагматичној стабилности и напуштања политике протектората. Европа, посебно Њемачка, и даље инсистира на контроли, чиме отежава пут ка Европској унији. Мир постоји, али земљи недостаје слобода да сама одлучује о својој будућности", истиче он.

Он каже да нису само Срби незадовољни, те објашњава у каквом се стању налазе Хрвати.

"Незадовољство није ограничено на Републику Српску. И Хрвати живе у поретку у којем не могу изабрати властитог члана Предсједништва. Када два конститутивна народа осјећају да држава не поштује њихова политичка права, јасно је да се систем удаљио од принципа колективне једнакости који је био темељ Дејтона. Пресуда Додику је показала да међународна управа више није само надзор него активна власт, што је супротно духу споразума. Предстојећи избори у Републици Српској 23. новембра могу бити прилика за деескалацију, али само ако се обнови равнотежа из оригиналног Дејтона", каже Гашпар и додаје:

"Скоро три деценије након споразума постало је јасно да међународна заједница више нема јединствен приступ. Сједињене Америчке Државе су под администрацијом Доналда Трампа почеле да траже домаћу одговорност и да одбацују модел спољне туторије, док је Европа остала у старом приступу. Овај разлаз показује да досадашњи оквир више не функционише.

Данас земља има мир, али нема пуну политичку слободу. Ако желимо дугорочну стабилност, потребно је вратити се изворним принципима Дејтона, а то су равноправност три народа и одговорност домаћих институција. Све друго је продужавање кризе".