Гдје су завршили милиони од казни политичким субјектима

Иако се партије и појединци због кршења тих законских одредби кажњавају двије деценије, санкције су избиле у жижу интересовања након посљедњих одлука ЦИК-а које се тичу кршења правила у домену такозване преурањене предизборне кампање.

Изречене казне политичким субјектима усљед оптужби да су пожурили са предизборном кампањом, посебно због различитих ставова о овом питању и међу члановима ЦИК-а, отвориле су простор за бројна тумачења и потрагу за одговором гдје је линија између свакодневних политичких изјава и оних у којима су сажете и изборне поруке, махом у изборној години.

Истовремено је отворено питање колико је новца, по том основу, наплаћено, гдје се "чува", односно за које сврхе користе средства која буду наплаћена према одлукама ЦИК-а, а у одређеним случајевима и онима које потврди Суд БиХ. Дио одговора је откривен у посљедњем извјештају о извршењу буџета ЦИК-а за 2025. годину. Према подацима из тог документа, укупно изречене казне ЦИК-а по Закону о финансирању политичких партија и одредбама Изборног закона БиХ у периоду 2004 - 2025. године износе 6,26 милиона КМ.

Огромна цифра

Казне по Закону о финансирању политичких странака изречене у периоду од 2005. године до 2025. године износе укупно 3.084.070 КМ.

- Износ свих ненаплаћених казни на дан 31.12.2025. године изречених по основу кршења Закона о финансирању политичких странака је 606.394 КМ, од чега је 416.234 КМ наплативих по одбитку обустављених предмета. Суд БиХ је обуставио наплату казни у износу од 190.160 КМ из разлога што није било могуће спровести поступак извршења, јер странке немају ни средстава нити имовине која би могла бити предметом извршења - наведено је у акту ЦИК-а.

Казне по основу Изборног закона изречене од 2004. до 2025. године износе 3,18 милиона КМ.

- Износ свих ненаплаћених казни на дан 31.12.2025. године изречених по основу кршења Изборног закона је 507.927 КМ, а наплативо 446.664 КМ – пише у извјештају о извршењу буџета ЦИК-а.

Према њиховим подацима, од свих изречених казни, почев од 2004. године до 2025. године, у укупном износу од 6,26 милиона, укупно је обустављено 251.423 КМ.

- Укупно је наплаћено током периода од 2004. до 2025. године 5.151.599 КМ, што представља 82,22 одсто свих изречених казни– наведено је у ЦИК-овом извјештају гдје стоји и то да укупно ненаплаћене казне износе 1,11 милиона, од чега је наплативо 862.898 КМ.

У документу је појашњено и да се у складу са Наредбом о уплатним рачунима о административним таксама казне које изриче ЦИК уплаћују на рачуне код комерцијалних банака, добијају статус јавног прихода и књиже се у Главну књигу Централне изборне комисије БиХ.

- Приходи од казни се уплаћују на Јединствен рачун трезора код Централне банке БиХ са назнаком - казне које изриче Централна изборна комисија БиХ - наведено је у документу, али без навођења детаља о даљој судбини тих средстава.

Још нисмо добили одговор из ЦИК-а да ли се и за које сврхе користе наплаћена средства по основу санкционисања партија и других политичких субјеката у БиХ.

Објашњење на који начин се врши расподјела и троши новац наплаћен по основу новчаних казни изречених политичким субјектима затражила је од ЦИК-а БиХ и шефица посланичког Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић.

Вулићева је, с обзиром на то да је изрицање новчаних казни политичким субјектима због преурањене или непримјерене кампање редовна тачка на сједницама ЦИК-а, у истом посланичком питању затражила да ЦИК за 2024, 2025. и 2026. годину достави преглед свих наплаћених новчаних казни, са укупним износом наплаћених средстава по годинама, као и податке о томе за које су намјене та средства утрошена, у којим износима и на основу чијих одлука.

У ЦИК-у су раније истицали да дио потраживања неће моћи да наплате. Као разлоге су наводили угашене страначке рачуне, чињеницу да на рачунима странке није било новчаних средстава нити других средстава над којима је могуће извршење казне, те због брисања политичке странке из регистра.

Шмитови прсти

Појачано кажњавање странака, посебно за вођење преурањене кампање, је посљедица измјена Изборног закона БиХ које је шест мјесеци пред локалне изборе 2024. наметнуо Кристијан Шмит из фотеље високог представника.

Закон је дефинисано да ће казном од 3.000 до 30.000 КМ бити санкционисан политички субјект за прекршај ако он или кандидат у периоду преурањене изборне кампање "изврши радњу која се сматра вођењем изборне кампање".

(Глас Српске)