Измјене изборног закона БиХ на чекању?

Овај Закон још није добио зелено свјетло у Дому народа. А, док се то не деси, у пракси се не може ни примјењивати.

„Ја сам за технологије. Јесам, наравно, али сам за заштиту воље бирача, што значи гдје год постоји сумња да постоји начин законом прописан да се она отклони и да се утврди стварно чињенично стање, је л то физички доказ или нешто друго, изволите, и ви сте посланици и људи који добијате плату, па дајте свој допринос када треба креирати неко законско рјешење“, рекла је Жељка Цвијановић, потпредсједник СНСД-а.

Измјене изборног закона од парламентараца тражила је Централна изборна комисија, из које су и сами навели да за увођење специфичних изборних технологија надлежна искључиво Парламентарна скупштина БиХ. Очигледно је, онда, да Шмитово наметање увођења специфичних изборних технологија није довољно за провођење у потпуности транспарентних избора. А, то би ваљда требало да буде приоритет.

„Да тај читав процес мора бити праћен једним транспарентним радом и сви очекујемо да нове технологије буду имплементиране на најбољи могући начин у складу са најбољим свјетским праксама и интересима грађана, да имају фер и поштене изборе“, рекао је Бранислав Бореновић, посланик Клуба СДС-ПДП-Листа за правду и ред у ПД ПС БиХ.

„Нема сврхе организовати изборе, ако не буду нове технологије. Онда је то беспотребно трошење и средстава и времена, јер сви смо упрли очи да кроз те нове технологије потпуно нову политичку слику у БиХ. Ја се искрено надам да ће то бити тако“, рекао је Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у ПД ПС БиХ.

Из СНСД-а раније смо могли чути да је цијели изборни процес узурпиран и да постоји реална могућност да би страни фактор могао манипулисати примјеном изборних технологија у погледу транспарентности. А, о транспарентности најмање могу да причају они који изборе проводе, ако се у обзир узме, по многима, у најмању руку сумњив начин избора најбољег понуђача за увођење нових технологија.

„Да је ова земља иоле земља правде и права, до сада би Тужилаштво формирало предмет против ових шест чланова ЦИК-а, који су излобирали да се енормно висок буџет да некаквој америчкој агенцији која треба да проводи те електронске изборе. То јасно показује какав је то мафијашка Шмитова хоботница. Труде се да на све начине сруше Републику Српску. Њима није до демократије. Њима је само циљ да сви извуку добар дио средстава, како од тог тендера, тако и од својих мандата у ЦИК-у“, рекла је Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у ПД ПС БиХ.

Више је него оптимистично очекивати да ће измјене Изборног закона усвојене у Представничком дому добити подршку у Дому народа. Неријетко се из Сарајева чује да ни не морају и да су техничке измјене које је у марту 2024. године наметнуо Кристијан Шмит довољан законски оквир да се намјера о увођењу нових изборних технологија реализује до октобра. Нема јасних одговора на питање зашто су онда предложене измјене Изборног закона у Парламенту, те зашто их је ЦИК тражио од Парламента. Посебно је проблематично јер ЦИК мора имати неки законски основ да распише изборе, а по Закону избори треба да се десе прве недјеље у октобру, а ЦИК мора да их распише до 7. маја.