Извоз расте, али дефицит остаје исти

Спољнотрговинска размјена БиХ у првих девет мјесеци порасла је за око милијарду и шест стотина милиона марака. Извоз расте брже од увоза, али укупан дефицит остаје изразито висок, па БиХ и даље увози далеко више него што произведе и пласира на страна тржишта.

"Поражавајуће је да овај простор који је богат нпр. водом увози око 40 милиона марака воде у Републици Српској ако узмемо тржиште БиХ то је око 200 милиона КМ. Ово је простор који увози преко 100 милиона марака житарица, меса у Републици Српској око 200 милиона марака ако узмемо тржиште БиХ то је 550 милиона. Немогуће је да те ствари логички образложимо због тога ћемо дати све од себе да будемо упорни и да стално предлажемо рјешења како би јачали домаћу производњу и да та производња и њено јачање буду у функцији поправљања дефицита која ова држава има", рекао је Горан Рачић, предсједник Привредне коморе Републике Српске.

Иако извоз расте, тржиште је и даље преплављено увозним производима, посебно у секторима гдје БиХ има капацитете, али недовољну производњу.

"Радимо на промоцији домаћих производа означавањем тих домаћих производа и мијењају перцепције становништва да су ти домаћи производи важни и да је у избору производа које требамо куповати увијек на врху треба бити домаћи производ па тек онда неки из увоза", рекао је Денис Шулић, министар трговине и туризма у Влади Републике Српске.

Највећи дио увоза и даље отпада на прехрамбене производе, енергенте и робу широке потрошње. Управо у тим секторима биљежи се највећи јаз између домаће производње и потрошње, што директно оптерећује спољнотрговински биланс.

"Желимо да смањимо увоз, повећамо своју сопствену производњу и на крају смањимо спољно трговински дефицит свака земља и република српска жели да ту супституцију урадити на сто вишем нивоу смањити увоз а тим смањити и своју економску зависност од свијета", рекао је Војин Митровић, министар привреде и предузетништва Републике Српске.

Институције на нивоу БиХ најављују додатне мјере које би требале ојачати домаће капацитете, посебно у прехрамбеној индустрији, гдје су поремећаји на тржишту најизраженији. Циљ је да се најтраженији производи што више производе у БиХ, а што мање увозе.

"Када говоримо о супституцији увоза то не значи да ћемо затворити тржиште то значи да ћемо оспособити наше произвођаче подстицајним и неким другим мјерама да управо за робе које највише увозимо у БиХ оспособимо те наше домаће капацитете како не бисмо имали потребе да увозимо ту мјеру. У прехрамбеној индустрији имамо великих поремећаја и мислим да у том контексту је напор надлежних ентитетских тијела и владе били потпуно оправдани и видљиви у корист наших произвођача", рекао је Сташа Кошарац, министар вањске трговине и економских односа БиХ.

Трендови робне размјене БиХ у 2025. години указују на потенцијал за даљње јачање индустријске производње и повећање извозне конкурентности до краја године, уз услов да се настави модернизација домаће економије.