Како је пропао покушај неуставног кандидовања представника БиХ у OPCW

У средишту догађаја нашла се кандидатура амбасадора Алмира Шаховића за високу позицију унутар Организације за забрану хемијског оружја (OPCW). Наизглед техничко питање, претворило се у озбиљан дипломатско-политички сукоб. Министар иностраних послова Елмедин Конаковић и кругови блиски бошњачком политичком врху покушали су, мимо знања и сагласности Председништва БиХ, да представе Шаховића као “званичног кандидата Босне и Херцеговине”.

Такво поступање било је грубо кршење уставних надлежности и међународне праксе, јер искључиво Предсjедништво БиХ — као колективни шеф државе — може донијети одлуку о номинацији кандидата који представљају земљу. Без одлуке сва три члана ниједна институција, па ни Министарство спољних послова, нема правни основ да дјелује у име државе.

Због таквог неуставног поступања, представници Републике Српске су у дипломатској кореспонденцији са Техничким секретаријатом OPCW-а и државама чланицама објаснили да Босна и Херцеговина није донијела никакву одлуку о номинацији и да се ради о самовољи појединаца који су покушали да приватизују процес.

Исход дипломатске битке стигао је у посљедњим данима гласања: иако је Шаховић у почетку био најбоље оцијењен у процесу евалуације кандидата, његова подршка се постепено топила. Након неколико кругова гласања, није добио највише гласова, чиме је завршена једна неугодна епизода за углед БиХ на међународној сцени.

Свијет

Нема препрека - Путин може да посјети Будимпешту

Разлог за пад подршке, према дипломатским изворима, лежи управо у очигледној злоупотреби процеса кандидовања и манипулацијама Министарства спољних послова и његовог руководства, али и у јасној поруци међународних представника да се неће толерисати преваре, неуставне потезе и лажно представљање.

- Овај случај поново је разоткрио дубоке подјеле у систему БиХ: између оних који заговарају унитаризам и доминацију већинског народа, и оних који инсистирају на уставној БиХ заснованој на равноправности и договору ентитета и народа – кажу извори "Гласа Српске".

Иако се борба водила иза затворених врата, њени ефекти су сада јавни — БиХ је, макар привремено, избјегла још једно институционално понижење захваљујући правовременој реакцији представника Републике Српске и принципијелном ставу међународних партнера који су препознали покушај злоупотребе.

Епилог ове епизоде није само дипломатски, него и политички: показало се је Бошњацима пречи бошњачки кандидат који не може проћи него заједнички кандидат који може, да БиХ може бити поштована само ако поштује саму себе — свој Устав, своје институције и принципе једнакости који су темељ њеног опстанка, закључују извори, пише Глас Српске.