Ко је крив за спор европски пут у БиХ?

"Врло је незахвално говорити како ће се то завршити, јер коначну ријеч има политика, то јесте политички договор. Оно што је врло важно јесте да приступни преговори захтијевају континуитет и функционалност", рекла је Елвира Хабота, директор Дирекције за ЕУ интеграције БиХ.

А, на функционалност у БиХ тешко да се може рачунати. Политичари не могу чак да се договоре ни ко ће именовати главног преговарача, нити имају усаглашене ставове у вези са текстом два европска закона из области правосуђа. Умјесто договора – пребацивање одговорности. За спор европски пут странке политичари из Федерације кривца виде у СНСД-у и ХДЗ-у, док им из Tе странке одговарају да нису они кочничари европског пута, али да неће подржати ништа што је на штету Републике Српске.

"Ми имамо још једну малу шансу, можда у марту да евентуално усвојимо ова два закона, донесемо још неке одлуке, да би се отворили званични преговори. Не вјерујем да је Човићу и Додику у интересу отварање преговора са ЕУ. Мислим да су они заокупљени неким личним и страначким интересима на рачун БиХ и њеног европског пута", рекао је Предраг Којовић, посланик Наше странке у ПД ПС БиХ.

"Европски пут, то треба они да знају, не подразумијева уставно-правно развлашћивање Републике Српске, већ подразумијева поштовање уставноправног поретка Републике Српске, уставноправног поретка Федерације, тачније Дејтонског мировног споразума и такав европски пут не може бити споран. Само је спорна онај европски пут који подразумијева одузимање надлежности", рекао је Милорад Којић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.

Све су гласнији и ставови да је Европска заједница пропала, те да не постоји ниједан објективан разлог да Српска вјерује у европске интеграције.

"Шта ви хоћете, да нас увучете тамо, да располажете нашим ресурсима, да купите наше младе људе и водите их на источни фронт. Онај ко заговара данас причу о европским интеграцијама, заговара то. Морамо стати. Европа је пропала", рекао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

Треба нагласити да два правосудна закона и именовање главног преговарача нису једини услови за отварање преговора. БиХ није остварила готово никакав напредак у другим областима, као што је., рецимо, заштита права и слободе изражавања новинара, што је такође затражено из Европске дирекције.