
Аутор:
Лана ОстојићКоментари:
0
Друштвене мреже изгубиле су на општим изборима у БиХ. Они који су били најактивнији на интернету нису нужно освојили и највише гласова. Предизборна кампања на друштвеним мрежама понудила је готово све. Од политичких порука до забаве и личних перформанса.
Међутим, изборни резултати показали су да популарност на интернету није исто што и подршка на биралиштима.
"И ту је јако мали проценат људи који ће гласати за вас искључиво зато што су вас видјели на интернету. Просто ту мора бити утицај заједнице, разговори, како у кафани, у школи на факултету, на радном мјесту итд. То су све разне силнице и разни вектори који опредјељују бирача на крају да се опредијели за ову или ону партију", рекао је Данијел Синић, новинар.
Неки су кували и представљали се као обични људи из комшилука. Било је ту и фудбала и јахања, па су политичари показали да имају талента и ван политике. Ипак, таленат за политику био је важнији, а титула фудбалера дана не доноси и посланички мандат.

БиХ
Додик и Човић у понедјељак у Бањалуци
"Политика није перформанс, политика није Тикток, Инстаграм, политика није друштвена мрежа, бављење политиком није шоу-бизнис", рекао је Владимир Васић, социолог.
Драшко Станивуковић је током кампање био једно од најпрепознатљивијих лица на друштвеним мрежама. Снимци са терена, непосредна обраћања и садржаји прилагођени дигиталној публици омогућавали су му да стално буде присутан у јавности. Упркос томе Игор Додик, који није био тако гласан на друштвеним мрежама освојио је скоро 3 и по хиљаде гласова више.
Срђан Амиџић није политичар мрежа, али јесте политичар који је мјесецима био у центру тема које бирачима не треба посебно објашњавати, међу осталим: отворио је нови гранични прелаз у Градишци и издејствовао поврат ПДВ-а на прву некретнину. Резултат: више од 32 хиљаде преференцијалних гласова - највише гласова у БиХ, не рачунајући инокосне функције.
Небојша Вукановић годинама је присутан у дигиталном простору кроз видео-коментаре, директна обраћања и оштре критике политичких противника. Његов начин комуникације ослања се на непосредност и поруке које се лако дијеле и коментаришу. Ипак, ни он није крио незадовољство када је у трци за српског члана Предсједништва БиХ освојио 98.978 гласова, док је Маринко Божовић добио 145.624. Највећи број гласова у тој трци освојила је Жељка Цвијановић, 60 хиљада гласова више него Божовић и Вукановић заједно. Њена комуникација није се сводила на забавне садржаје и свакодневне перформансе. Преовладавали су политичке поруке, страначке активности и наступи у јавности - и то о темама које нису биле значајно другачије у односу на оне којим се бавила и током претходног мандата.
На пријевременим изборима 2025. Бранко Блануша имао је 48 одсто гласова наспрам Каранових 50. Сада је имао око 42 одсто, док је Саво Минић освојио 52. Разлика се повећала иако је Бранко Блануша - скоро невидљив у медијима, био присутан на мрежама и на терену, те иако је Станивуковић, политичар који добро познаје правила друштвених мрежа, бар на својим мрежама током избора радио и за Бланушу.
"Маркетингу политичком заправо прибјегавају млађи политичари, млађи људи у политици. Наравно, то су неке најаве можда нове реалности у политици, али свакако и др. мреже користе и ови зрелији политичари, али они чини ми се да фокус своје предизборне кампање свакако стављају на оне традиционалне народне скупове", рекао је Васић.
Виралност може да донесе пажњу, али пажња није исто што и повјерење. Ови избори нису показали да друштвене мреже немају значај, већ да њихов утицај има границе. Пут од екрана до биралишта, ипак је, много сложенији.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.
Најновије
Најчитаније
20
18
20
07
20
01
19
53
19
48
Тренутно на програму