Мeђународни мировни уговор не може да се укида

„Нова америчка администрација је схватила да треба промијенити однос према Балкану, а ово је прилика да кроз једну јаку офанзиву представника Срба, прије свега Милорада Додика, предсједника СНСД-а покажемо да је Република Српска за договор и да је вријеме да се на неки начин односи на Балкану другачије сложе“, рекао је Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у ПД ПС БиХ.

Повратак на изворни Дејтонски споразум би и данас био добра основа за заштиту интереса Српске у БиХ. Ипак, због страног утицаја и бошњачких политичких циљева такав исход је тренутно тешко остварив, оцјена је аналитичара.

„То што неки бивши функционери говоре оно што нису говорили док су били активни, било би добро да систематизују своја размишљања. Мислим да би сада једно залагање за прво досљедну дискусију о Дејтонском мировном споразуму, али прије свега конститутивних народа у БиХ путем њихових представника би требало поставити као основу да би се даље касније видјело да се разматра ситуација том Споразуму“, каже Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука УНИБЛ.

Апсолутно је вријеме да се крене с разговорима о промјени Устава БиХ, категоричан је Драган Човић. У марту ће делегација ХДЗ-а прво отпутовати у Брисел, а затим и у Вашингтон. Теме су познате.

„Значи, мир и стабилност, Устав БиХ, поштовање потпуне уставне једнакости три конститутивна народа, легитимно представљање и рад на пројектима који би осигурали да се тако нешто деси“, каже Драган Човић, предсједник ХДЗ-а.

Позиви на „редефинисање Дејтона“ нису по вољи СДА. Очекивали су да ће дејтонски Устав доживјети трансформацију у смислу побољшања рјешења за евроатлански пут БиХ.

„Било какво распакивање Дејтонског мировног споразума и дејтонског Устава, на начин како то очекују они који су излобирани од стране антибосанских политичких субјеката мислим да неће наићи на плодно тло у БиХ“, рекао је Шемсудин Мехмедовић, посланик СДА у ПД ПС БиХ.

Промјена међународног акта је могућа уз сагласност његових потписника и гараната. Професор уставног права, Миле Дмичић објашњава да се међународни акт може мијењати само онда када они који су га донијели оцијене да ли је дошло до његове промјене или пак до еродирања одређених његових норми.

„Може само да уз сагласност доносилаца, односно потписника и гараната да се мијења, али шта је суштина у томе – донесен је мир, успостављена је конституција БиХ, а свако укидање међународног акта значи враћање актима више правне и институционалне хијерархије у међународном праву првенствено документима организације УН, резолуцијама, конвенцијама, декларацијама“, рекао је Миле Дмичић, професор уставног права

Бивши савјетник за националну безбједност САД Мајкл Флин Дејтонски мировни споразум види као механизам који је био функционалан у тренутку окончања рата, али не и као одржив политички оквир за дугорочну стабилност БиХ.